Sa porodicom i prijateljima radila je na rešavanju problema svoje gradske opštine kako bi olakšala svakodnevni život stanovnika. Promovisanjem društvenog aktivizma doprinela je jačanju društvene svesti građana – pokazujući da su promene, iako spore, ipak moguće.

Mira Mirković rođena je u Bačkoj Palanci 1959. godine. Završila je Srednju ekonomsku i Srednju trgovačku školu. Pre dvadeset i pet godina doselila se u Petrovaradin. Javnosti je postala poznata kao je jedan od osnivača udruženja građana “Centar Petrovaradin”, koji se borio za kvalitetniji život stanovnika tog dela Novog Sada. Udata je za Svetislava Mirkovića, ima dvoje dece i dvoje unučadi.

– U rodnoj Palanci završila san dve srednje škole. Uvek sam bila odličan đak i želela sam nastaviti studije, međutim, roditelji se nisu složili. Počela sam raditi kao sekretarica u mesnoj zajednici, a promenila sam više firmi radeći knjigovodstvene i administrativne poslove. Prvi put sam se udala sa 19 godina i iz tog braka imam sina Milana – priča Mira.

Početkom devedesetih Mira je upoznala svog budućeg supruga i nakon nekoliko meseci zabavljanja doselila se kod Svetislava u Petrovaradin. Iz tog braka rodila se Ivana, koja danas ima 23 godine. Ona ima četvorogodišnjeg sina i trenutno je trudna.

– Muž mi je automehaničar i ima radionicu tu gde živimo. Ja sam 1995. godine počela prodavati autodelove. Bavila sam se time dugo i mislim da sam među retkim ženama koja je to radila – kaže Mira Mirković sa osmehom na licu.

Pre sedam godina, smatrajući da Gradska opština Petrovaradin postoji samo na papiru, Mira je zajedno sa suprugom i još osam istomišljenika osnovala udruženje građana “Centar za humanizam, versku i kulturnu toleranciju Vojvodine”. Ta organizacija je kasnije javnosti postala poznata pod nazivom “Centar Petrovaradin”.

– Osećali smo se kao da ne postojimo za gradsku vlast. Počeli smo da šaljemo dopise nadležnima šta treba da se uradi u ovom delu grada. Mobilisali smo sugrađane, skupljali smo potpise i počeli da insistiramo na uređenju pojedinih delova Petrovaradina – priča Mira.

Sagovornica portala mojnovisad.com bila je zadužena za odnose sa javnošću i često je gostovala na lokalnim televizijskim stanicama i davala izjave novinarima.

“Ljudi kod nas nemaju veru da običan čovek može nešto promeniti”

– Zahtevali smo uređenje pijace i uspeli smo u tome. Rekonstruisana je Mažuranićeva i nekoliko okolnih ulica, a kuće koje do tada nisu bile, priključene su na kanalizaciju. Mala škola je renovirana, a vrtić nadograđen. Sređena je rasveta na raskrsnici prema Bukovcu i to su neki od najvažnijih uspeha – kaže Mira.

Ona smatra da ništa ne bi bila postignuto da nisu podigli medijsku buku, jer mediji su političarima bili bitni i zato su mnogi podržali inicijative centra.

– Svi građani žele nešto, ali kada treba nešto konkretno uraditi, niko neće da se angažuje. Nakon nedavno održanih izbora za savete i nadzorne odbore mesnih zajednica u Novom Sadu, još sam ubeđenija da ljudi kod nas nemaju veru da običan čovek može nešto promeniti – rekla je Mira.

Iako teško bolesna, Mira i dalje nastavlja borbu, kako za svoje ozdravljenje, tako i onu za bolje društvo.

– Centar će nastaviti rad, ali će od sada veći prioritet dati ostatku grada. Društveni aktivizam u Srbiji nije dovoljno razvijen. Na društvenim mrežama svi su glasni, ali kada treba izaći na ulicu, nema ih. Mislim da neću doživeti da živim u uređenoj državi, ali nadam se da moji unuci hoće – završava svoju priču Mira Mirković.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović