U utorak su u Gradskoj kući u Novom Sadu predstavljeni projekti tri nova mosta koji će se graditi u najvećem vojvođanskom gradu, a jedan od njih je i pešačko-biciklistički most na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa, koji će sa sremske strane voditi u tunel ispod nivoa same tvrđave.

Most čija bi izgradnja trebalo da počne ove godine dugačak je 450 metara, širok 12 metara, a iz grada će mu se pristupati sa lokacije smeštene na raskršću Bulevara cara Lazara sa Kejom žrtava racije i Sunčanim kejom.

Sa petrovadinske strane most će preći preko Dunavskog bedema i “ući” u tunel koji će voditi do lifta.

U pitanju je stari železnički tunel dugačak oko 350 metara, a njegov izlaz vodi do prostora u blizini “Lovotursa”.

Most i tunel su u potpunosti prohodni za pešake i bicikliste, dok će u delu tunela biti i promotivno-izložbeni prostor posvećen istoriji Petrovaradinske tvrđave.

Iz tunela će Novosađani i njihovi gosti liftom moći da se prevezu do platoa na Petrovaradinskoj tvrđavi, a takođe će im biti dostupno i stepenište.

Pešačke staze biće široke šest metara, a biciklistička tri metra. One će biti odvojene barijerama, kako bi se osiguralo da se staze koriste za svoju namenu.

Što se tiče materijala za izgradnju mosta, konstrukcija će biti čelična, a ograde staklene. Pod za pešake će biti od drveta, dok će biciklističke staze biti od tartana.

Za ovaj projekat je iz budžeta Novog Sada za 2023. godinu izdvojeno 4.051.827.370 dinara, a trebalo bi da bude izgrađen za 180 dana od početka radova.

Podsetimo, na konkursu za idejno rešenje pešačko-biciklističkog mosta na stubovima nekadašnjeg mosta Franca Jozefa organizovanog 2019. godine pobedu je odnelo rešenje koje potpisuju Fedor Jurić, Ivan Šuić i Ognjen Graovac.

Kao obrazloženje za pobedu ovog predloga kaže se da se radi o “elegantnom i transparentnom rešenju mosta koji uspešno podseća na stari most”, kao i da se uklapa u celokupan ambijent i ne narušava vizuru Petrovaradinske tvrđave.

Pobedničko rešenje poslužilo je kao početna tačka za projektovanje ovog mosta na stubovima Franca Jozefa.

Ceo tekst pročitajte na portalu Gradnja.rs.