Specifični neželjeni efekti mogu se javiti kod lekova za stanja kao što su visok krvni pritisak, bolest bubrega i poremećaji mentalnog zdravlja.

Oni mogu otežati održavanje hidratacije ili efikasno hlađenje po vrućem vremenu.

Zato visoke temperature mogu biti potencijalno opasne, pa čak i fatalne za neke ljude, prenosi N1.

Diuretici

Ova vrsta leka najčešće se propisuje za lečenje srčane insuficijencije, visokog krvnog pritiska ili bolesti bubrega.

Oni tokom vrućeg vremena mogu da nas dovedu u opasnost od dehidratacije ili disbalansa elektrolita koji otežava telu da reguliše temperaturu, jer povećavaju učestalost mokrenja.

Onima koji koriste diuretike savetuje se da piju dovoljno vode i da obrate pažnju na znake dehidratacije kao što su glavobolja, vrtoglavica, tamniji urin i osećaj žeđi.

Lekovi za krvni pritisak

Inhibitori enzima koji konvertuju angiotenzin, koji se obično propisuju pacijentima sa visokim krvnim pritiskom, mogu biti opasni na vrućini, jer ljudi koji ih uzimaju mogu biti skloniji nesvestici ili padu.

Lekovi za krvi pritisak takođe maskiraju osećaj žeđi, što otežava prepoznavanje da li dolazi do dehidratacije.

Beta blokatori

Beta-blokatori mogu sniziti krvni pritisak, ali ih koriste i pacijenti sa anksioznošću.

Oni povećavaju šanse da se onesvestite i oslabite i smanjuju sposobnost tela da se znoji, što može dovesti do pregrevanja usled nedovoljnog hlađenja.

Antidepresivi

Pojedini antidepresivi povećavaju znojenje i suzbijaju žeđ, čineći korisnike sklonijim komplikacijama povezanim sa dehidratacijom.

Oni koji uzimaju lekove za štitnu žlezdu, za neaktivnu štitnu žlezdu takođe mogu biti izloženi riziku od dehidratacije – oni mogu podići telesnu temperaturu i otežati efikasnu regulaciju telesne temperature.

Lekovi za ADHD

Stimulansi, kao što su amfetamini i lekovi koji se koriste za lečenje poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), takođe mogu povećati rizik od bolesti povezanih sa toplotom, prenosi N1.