Neuzvraćena ljubav je iskustvo koje je većini ljudi poznato odnosno bol zbog ljubavi prema nekome ko vam je ne uzvraća.

U svojoj suštini, neuzvraćena ljubav je emocionalna neravnoteža, a psihološki uticaj takvih jednostranih odnosa daleko prevazilazi samo razočaranje.

Prema istraživanju objavljenom u SAGE Openu, postoji pet vrsta neuzvraćene ljubavi, piše psiholog Mark Travers za Forbs. Istraživači su neuzvraćenu ljubav opisali kao „inferiornu aproksimaciju“ prave romantične ljubavi — nečega što se oseća kao ljubav, ali ne ispunjava svoj puni, moćni izraz kao onda kada je uzajamna, prenosi N1.

Ovo je pet vrsta neuzvraćene ljubavi:

1. Parasocijalna ljubav

Jedna uobičajena vrsta neuzvraćene ljubavi je zaljubljenost u nekoga ko je nedostupan, kao što je slavna ili javna ličnost. Ovo uključuje razvijanje duboke emocionalne vezanosti za nekoga ko je u suštini van domašaja. U ovim scenarijima, osoba koja gaji simpatiju često zna da su šanse za stvaranje prave veze male. Veza ostaje asimetrična – dok obožavalac može da uloži vreme i emocije u praćenje života zvezde, slavna ličnost i dalje nije svesna postojanja obožavatelja. Ova neravnoteža stvara uznemirenost jer je emocionalna investicija velika, ali šanse za recipročnu naklonost ili značajnu vezu praktično ne postoje.

2. Zaljubljenost u nekoga “ko je blizu”

Ponekad se osoba zaljubi u nekoga ko je fizički blizak, kao što je kolega, drug iz razreda ili komšija. Za razliku od parasocijalne ljubavi, ova vrsta neuzvraćene ljubavi uključuje stvarne, iako ograničene, interakcije sa objektom naklonosti. Istraživači su otkrili da je ova vrsta neuzvraćene ljubavi najčešća od svih. Bliskost i česti kontakti mogu pojačati osećanja privlačnosti i emocionalne vezanosti, čak i ako ta osećanja ostanu neizrečena. Želja da se stvari napreduju često se sukobljavaju sa strahom od odbijanja, što dovodi do frustrirajućeg ciklusa neizvesnosti i emocionalnih previranja.

3. Aktivno ostvarivanje romantične veze

Ova vrsta neuzvraćene ljubavi nastaje kada se neko zaljubi u drugu osobu i odluči da joj to stavi do znanja, suptilno ili direktno. Međutim, osoba koju želi možda neće uvek prepoznati ili uzvratiti ova osećanja, što dovodi do neslaganja emocija i očekivanja u vezi. Ovo često izaziva emocionalni rolerkoster za progonitelja, koji preuzima sav emocionalni rad na pokretanju i održavanju potencijalne veze, nadajući se da će prevazići neuzvraćena osećanja. U nekim slučajevima, neuzvraćena ljubav vremenom se transformiše u međusobnu naklonost, ali to zavisi od različitih faktora, kao što su emocionalna dostupnost druge osobe, međusobna privlačnost, zajednička interesovanja i jasna komunikacija između obe strane.

4. Čežnja za bivšim ljubavnikom/ljubavnicom

Još jedan oblik neuzvraćene ljubavi je dugotrajna želja za bivšim romantičnim partnerom. Kada se veza završi, raskid možda neće biti obostran. Duboka bliskost i međuzavisnost razvijeni tokom veze otežavaju partneru koji je ostao sam da nastavi dalje. Istraživači sugerišu da više od nostalgije za stvarnom osobom ponekad strah da ćete ostati sami ili da se osećate nedostojnim ljubavi može pokrenuti ovu vrstu čežnje.

5. Nejednaka ljubavna veza

Čak i kada se uspostavi romantična veza, mogu se pojaviti razlike u intenzitetu ili prirodi ljubavi između partnera. “Kvantitativna asimetrija” se odnosi na razlike u tome koliko se snažno oseća ljubav. Na primer, jedan partner može biti spreman da napreduje u vezi brže od drugog, što izaziva napetost i nezadovoljstvo. “Kvalitativna asimetrija”, s druge strane, uključuje razlike u vrsti doživljene ljubavi. Istraživači sugerišu da ljubav može biti višestruka, da obuhvata strast, intimnost, posvećenost, privrženost, brigu i seksualnost. Kada su partneri neusklađeni u ovim oblastima može dovesti do frustracije i emocionalnog naprezanja.