Roditelji se prirodno plaše da njihovo dete ne postane žrtva vršnjačkog nasilja. Međutim, saznanje da je upravo njihovo dete to koje nanosi bol drugima može biti šokantno i bolno.

Ipak, važno je znati da nasilno ponašanje nije osobina, već naučeno ponašanje, objašnjava Marta Boateng, direktorka Saveza protiv nasilja.

Ona naglašava da deca mogu da nauče bolje obrasce ponašanja i da se promene, prenosi Index.hr.

− Dete koje pokazuje nasilno ponašanje nije loše. To može da znači da mu nedostaje vođstvo ili emocionalna podrška. Roditelji zbog toga često osećaju posramljeno i teško im je da poveruju da njihovo dete može biti nasilno. Deca koja vrše nasilje često pokazuju slične znake kao i ona koja su žrtve – tvrdi Boateng.

Ona savetuje roditelje da obrate pažnju na sledeće:

• Promene u ponašanju: Da li vaše dete postaje agresivno, brzo plane ili reaguje odbrambeno kada se spomene škola, vannastavne aktivnosti ili određene osobe?

• Promene u govoru: Da li koristi uvredljive reči, ismeva druge ili pokazuje nepoštovanje prema vršnjacima?

• Tajnovitost: Da li krije šta radi na telefonu, internetu ili društvenim mrežama?

• Primedbe drugih: Ako vas učitelji, rođaci ili drugi roditelji upozoravaju na ponašanje vašeg deteta, te poruke treba ozbiljno shvatiti.

Razlozi za nasilno ponašanje mogu biti različiti. Neka deca se ponašaju nasilno da bi se uklopila u društvo, iz straha da sama ne postanu meta, zbog niskog samopouzdanja ili želje da budu popularna. Nasilje može biti i način suočavanja sa stresom – ispitima, porodičnim problemima ili drugim pritiscima.

Deca često oponašaju ponašanje koje vide kod odraslih, braće i sestara ili na internetu. Ako su u porodici prisutni konflikti ili verbalna agresija, dete može usvojiti takvo ponašanje kao normalno.

Najvažnije je ostati pribran kad otkrijete da je vase dete nasilno.

− Nemojte vikati, ne osuđujte ni dete ni sebe. Slušajte ga, pokušajte da razumete i otvorite prostor za razgovor. Važno je sarađivati sa školom i drugim odraslima koji su uključeni. Pokažite da vam je stalo, da želite da razumete šta se dešava i da tražite način da pomognete detetu. Postavite jasne granice, ali pružite ljubav. Razgovarajte iskreno i direktno. Recite detetu da njegovo ponašanje nije prihvatljivo, ali i da ga volite. Objasnite mu da su posledice važne, ali da ga nećete nazivati „nasilnikom“. Deca moraju da znaju da promena postoji i da imaju vašu podršku − savetuje Boateng.

Ako dete oseća pritisak da bude popularno, objasnite mu da su prave vrednosti i dobri odnosi važniji. Ako se bori sa nesigurnošću, ohrabrite ga da se bavi sportom, volontiranjem ili kreativnim aktivnostima koje jačaju samopouzdanje.

Roditelji bi trebalo da razmisle o svom ponašanju – bez osećaja krivice. Deca uče posmatrajući. Ako često kritikujete druge, prigovarate ili koristite grube reči, dete to može prihvatiti kao normalno. Obratite pažnju i na sadržaje koje dete prati na internetu, u video-igrama i na televiziji.

Takođe, prisiljavanje deteta da se izvini često ne daje rezultate. Deca još ne razumeju empatiju kao odrasli i ne shvataju u potpunosti posledice svog ponašanja. Umesto toga, pomozite im da razviju empatiju. Pitajte:

• Kako bi se ti osećao da se neko tako ponaša prema tebi? ili

• Kako bi bilo da se neko tako ophodi prema tvojoj sestri ili bratu?“

Kada dete počne da razume osećanja drugih, izvinjenje će doći iskreno, iz sopstvenog saosećanja, a ne zato što je primorano, prenosi Index.hr.