Nedavno usvojen Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom doneo je brojne izmene i izazvao burne reakcije javnosti. S tim u vezi, inicijativa #MameSuZakon, predvođena narodnom poslanicom Tatjanom Macurom, održala je nekoliko protesta širom Srbije.

Uprkos jednokratnoj pomoći države – koja po novom zakonu za prvo dete iznosi 100.000 dinara jednokratno, 10.000 mesečno dve godine za drugo dete, 12.000 deset godina mesečno za treće dete i 18.000 dinara za četvrto dete za isti vremenski period – pitali smo mlade zaposlene mame koliki su im troškovi i da li su njihove plate i pomoć koju dobijaju dovoljne za osnovne bebine potrebe.

Poznato je da je najviše novca potrebno izdvojiti za tzv “prvo opremanje bebe“, što podrazumeva kupovinu nameštaja, posteljine, opreme za presvlačenje i kupanje, prvu garderobu i sredstva za higijenu. Međutim, porodice sa decom znaju i da se značajan deo budžeta potroši za kupovinu kolica i auto-sedišta.

Jovana, majka sedmomesečnog dečaka, ispričala nam je da su ona i suprug počeli sa kupovinom potrebnih stvari mnogo pre porođaja, svaki mesec po malo, jer bi, kako kaže, odjednom to bila ogromna cifra. Tako, na primer, za krevetac su izdvojili 20.000 dinara, za dušek 4.000, a posteljinu su platili 8.000 dinara.

– Pult za prepovijanje i komodu je suprug sam pravio, srećom. Materijal nas je koštao 5.000 dinara, a slična našoj, videli smo, košta 25.000 – navodi naša sagovornica.

Jovana ističe da su garderobu za bebu kupili u Mađarskoj jer je tamo dosta povoljnija i kvalitetnija, ali i pored toga račun je bio oko 30.000 dinara, i kao olakšavajuću okolnost navodi to što su dosta stvari nasledili, a kolica kupili na nekoj odličnoj akciji za 65.000 umesto 109.000 dinara.

– Kozmetika za bebe je poprilično skupa. Recimo, prašak za veš je 700 dinara, isto toliko je i sapun, omekšivač 300. Onda, svaki dan nešto zatreba, na primer, čaj za poboljšavanje dojenja koji košta 700 dinara, kapi protiv grčeva 2.000, čaj za bebe 600… – nabraja Jovana.

Kako navodi, sreća je što njena beba sisa, te ne koriste dohranu koja je poprilično skupa, a najveći mesečni, stalni trošak, jesu pelene za koje ode oko 5.000 dinara iz kućnog budžeta.

Želka, mama jedne devojčice, priča nam kako je takođe postepeno kupovala stvari za prinovu. Najveći izdatak su im, naravno, bila kolica, 62.000 dinara, kao i komoda za prepovijanje koja košta 20.000. Olakšavajuća okolnost je ta što su iskoristili muževljev krevetac i ogradicu, pa su samo platili “sređivanje” , kao i to što su u Slovačkoj kupili auto-sedište za 160 evra, umesto 300 evra koliko košta kod nas. Za prvu kupovinu izdvojili su 10.000 dinara, a posteljinu i opremu za kupanje isto toliko.

– Što se tiče redovnih troškova, najveća stavka su pelene, ali i dohrana. Mi, recimo, potrošimo oko tri i više pakovanja, što izađe oko 4.500 dinara, iako uvek ispratim akcije, dok je dohrana 2.100. Naravno, tu su i vlažne maramice i ostala kozmetika koja je minimum još 1000 dinara – kaže Želka.

Istakla je da garderobu kupuje u H&M-u ili C&A-ju, posto naš pamuk nije ništa jeftiniji, a kvalitet je osetno lošiji.

– No, većinu potrepština uzimam iz Slovačke. Tamo je sve povoljnije jer nemaju PDV na dečije stvari. Na primer, igračke ne kupujemo ovde pošto su preskupe – završava Želka.

Mina se porodila pre četiri meseca, ali je počela da kupuje stvari za bebu još u petom mesecu trudnoće kako bi rasporedila troškove. Kako tvrdi, zbog praktičnosti je najpre je pazarila kolevku i posteljinu za 13.500 dinara, zatim stvari za bebu koje su koštale su oko 8.000 dinara. Sreća, nešto garderobe je kupio suprug u inostranstvu, dok je većinu stvari nasledila od snajinih dečaka ili dobila od mame.

– Pošto živimo na trećem spratu bez lifta, odmah smo kupili kišobran kolica, istina, ne klasična, koja su koštala 18.000 dinara. Verujte da su nas ona spasila, finansijski i fizički, jer suprug radi po ceo dan, te sam prinuđena da ih sama nosim – navodi Mina.

Još jedan od bitnijih troškova bilo je auto sedište, koje je koštalo 25.000 dinara, zatim njihalica, a kasnije krevetac i posteljina koji su je izašli 20.000 dinara.

Redovni mesečni troškovi su im nešto viši, kaže Mina za naš portal, zbog adaptiranog mleka, što je na mesečnom nivou oko 4.000, poput troškova za pelene.

– Sada se to promenilo jer je bebac počeo da jede kaše, pa automatski trošimo manje dohrane. Uglavnom mu ih spremam kod kuće, no, ponekad moram da ih kupim zbog boravka napolju. Pošto mi muž često putuje u Nemačku, uzimamo ih tamo jer su u proseku 1 evro, dok su te iste “Hipove” kašice kod nas oko 250 dinara. Cena dohrane takođe varira, a razlika može da bude i do 200 dinara, te preporučjem da se ona kupuje u hipermarketima – zaključuje naša treća sagovornica.

Sve žene sa kojima smo razgovarale slažu se da mesečni troškovi najmlađih nisu zanemarljivi, kao i da su cene opreme, hrane i igračaka za bebe visoke. Olakšavajuća okolnost bio je povrat PDV-a, međutim, od sredine ove godine je to onemogućeno.

Da rezimiramo, razgovarali smo sa ženama koje su zaposlene i koje imaju solidna primanja, kao uostalom i njihovi supružnici. No, i pored toga, one smatraju da su im budžeti opterećeni a “mere podrške” nedovoljne.

Autor: Marija Bjelica