Krstarenje evropskim rekama, gde uz platu od 1.000 do 2.500 hiljade evra dobijate kabinu s pogledom zvuči lepo, ali koliko je, zapravo, težak rad na rečnom turističkom brodu?

Život na rečnim kruzerima često izgleda kao idealan, međutim ono što se ne zna je i da iza te idile stoji izuzetno težak rad.

– Glavna razlika između morskih i rečnih kruzera je rad na istima. I dok oko 200 konobara uslužuje goste na prekookeanskim borodovima, na rečnim ih je samo 5-6. To znači, ako se jedan razboli drugi moraju više da rade. Na rečnim kruzerima mora da se radi ozbiljno i samo profesionalci mogu da izdrže taj ritam. To se odmah vidi u prvim danima, jer oni koji misle da je ovo lak posao, brzo se vraćaju kući, kaže Ivan Leštanin, pravni zastupnik “Safe Cruisea”, kompanije koja zapošljava i naše državljane na rečnim kruzerima.

Potražnja za ovim poslom je prilično velika.

– Zapošljavamo oko 20-30 naših ljudi mesečno. Najviše konobara i kuvara koji zarađuju između 1.000 i 2500 evra svaki mesec, plus bakšiš. Oni imaju i svoje kabine sa prozorom i besplatnim internetom, za razliku od prekookeanskih kruzera, dodaje on.

Sezona rečnih krstarenja traje od marta do novembra, a standardna ruta je Rajna-Majna-Dunav. Leštanin kaže da je u ovom poslu znanje nemačkog i engleskog jezika predstavlja prednost.

Da je ovaj posao zaista primamljiv za mlade ljude, dokazuje i Igor O. (26) koji će se uskoro otisnuti na jedan od rečnih brodova gde će raditi kao zamenik glavnog kuvara. 

– Rečeno mi je da ću raditi oko 10 sati, s tim što ću imati slobodne dane da izađem sa broda kada je usidren i, naravno, godišnji odmor. Težina posla zavisi i od pozicije u kuhinji, najniža je da pereš sudove, a najviša šef kuhinje. Kada si glavni u kuhinji, to je svakako najveći stres i pritisak jer moraš da organizuješ sve. Plata za najvišu funkciju je oko 2.400 evra, plus bonusi, dok je najniža plata u kuhinji 850 evra plus bakšiš od oko 400-500 evra, objašnjava Igor.

Mladi kuvar takođe deli mišljenje da je lakše raditi na rečnom kruzeru, nego na prekookeanskom, jer se, pre svega, zarađuje više, a bolji su i uslovi.

– Bakšiš je takođe veći, a s obzirom na to da se putuje Rajna-Majna-Dunav, u Beogradu sam svakih nedelju do mesec dana. Manji je obim posla, a i plata je jako slična. Kada bih se odlučio za prekookeanski brod, morao bih da platim kartu i put za dolazak do same luke gde je usidren, dok bi mi takođe trebalo i lekarsko uverenje, što nije nephodno za rečne brodove.

Ivan objašnjava i da je procedura za dobijanje posla izuzetno jednostavna, te da već kroz nekoliko dana znate da li ste dobili posao.

– Postoji nekoliko načina da se stupi u kontakt sa kompanijama koje zapošljavaju ljude na rečnim brodovima, a danas čak možete i preko Vibera da dogovorite posao. Često se rade intervjui preko kamere, a po završetku vam pošalju svu potrebnu dokumentaciju, kao i pismo sa kojim ideš u ambasadu po vizu. Zatim sledi potpisivanje ugovora i odlazak u zemlju gde je brod usidren, a sve troškove puta plaća kompanija, zaključuje on.