Premijera predstave “Balkanska lepotica”, L.asla Vegela, zakazana je u Srpskom narodnom pozorištu za četvrtak, 17. oktobar, u 19.30 na sceni Pera Dobrinović.

Reprizno, publika će moći da je pogleda i 29. oktobra.

Ovo je predstava o istoriji, ali ne njoj kao takvoj, već o tome kako istorija i događaji menjaju čoveka, istaknuto je u utorak na konferenciji za medije.

Reditelj Andraš Urban predstavu opisuje kao jednu burlesku istorije, odnosno veselu i tužnu priču o ljudima koji žive u Novom Sadu.

– “Balkanska lepotica” je sve vreme bila u mojim planovima kao projekat koji treba da radim i Srpsko narodno pozorište je u pravo vreme pokazalo interesovanje. To je priča o Novom Sadu – počinje na Balkanu i završava se u Evropi. Reč je u neku ruku o porodičnom romanu; iako stalno pričamo o istoriji, predstava se ne bavi istorijom na taj način. Uglavnom pokušava da otvori pitanje identiteta i kako istorija i događaji menjaju čoveka, na ovim prostorima, ali i čoveka generalno. Šta je sa čovekom koji, u stvari, samo pokušava kao čovek da opstane, kao biće u datom društvu i svetu – rekao je Urban i dodao da je proces bio i dugačak i zanimljiv i da možemo očekivati odlična glumačka ostvarenja.

Direktorka Drame Srpskog narodnog pozorišta Sonja Damjanović saglasna je sa rediteljem da je ceo tim pripremio odličnu predstavu koja će se, zasigurno, još dugo igrati na daskama Srpskog narodnog pozorišta.

– Ova predstava govori o jednoj vrsti lične i nacionalne sudbine koja je najdirektnije povezana sa promenom vlasti i dominacijom jedne nacije nad drugom. Ovo je priča o stalno prisutnom etiketiranju, tako da jedna osoba tokom noći od prijatelja može postati izdajnik, ili čak neprijatelj, a kao što nam sam naslov govori, jedna žena je u Beču balkanska lepotica, a u Novom Sadu prostitutka. Ali pored toga, “Balkanska lepotica” nije samo politička ili geopolitička priča. To je priča koja se tiče jedne porodice i oblika koje poprimaju ljudske sudbine usled potpuno suprotstavljenih nacionalnih istorija – izjavila je direktorka Drame DNP-a. 

Saradnja između reditelja Urbana i književnika Vegela ovom predstavom ostvaruje po treći put. Pisac romana istakao je da je balkanska lepotica jedna iluzija i da ćemo tek videti da li će tako i ostati ili će se s novim vremenom nešto promeniti.

– “Balkanska lepotica” je jedna iluzija, to ćete videti na predstavi. To je jedna freska 20. veka koja se preliva u 21. vek; u 20. veku to je priča o našim očevima i našim dedama, a u 21. to je priča o nama. Meni je jako drago što se igra baš u Srpskom narodnom pozorištu jer tako, zapravo, igra u svom rodnom mestu – rekao je književnik Laslo Vegel.

Dramaturškinja Vedrana Božinović podelila je na konferenciji za medije svoja iskustva u radu na adaptaciji teksta.

– Kad razgovarate sa prevodiocima, na primer, postaje jasno da prevođenje nije samo prebacivanje sadržaja s jednog jezika na drugi – isto je tako kada je u pitanju prevođenje sa jezika romana na jezik pozorišta. Pozorište ne služi da bi se publici omogućilo da ne čitaju, i u isto vreme veliki romani se ne rade samo zato što su veliki, već zato što u njima nešto duboko rezonira sa publikom. Priča u ‘Balkanskoj lepotici’ počinje pre Prvog svetskog rata i završava nakon ovovremenskih, naših ratova. Dugačka, opšta istorija priča se kroz priču malog čoveka. To nije čovek koga muči njegova senka; njegova muka je višak senki koji ga prate – kazača je Božinović.

O procesima rada na ovoj predstavi, svoja iskustva i utiske podelili su i glumci Ivana Pančić Dobrodolac i Aljoša Đidić, koji su kao svojevrstan pečat radu na ovoj predstavi istakli razgovore koje su vodili kako sa piscem dela, tako i među sobom u vidu diskusija i polemika.

– Ono što je bilo dominantno su razgovori, polemike, diskusije o svim motivima koji su zastupljeni u ovom romanu, kao što su domovina, identitet, ličnost… i ti razgovori su nas dovodili do toga da se osećamo baš kao i Šlemil, junak romana, odnosno predstave. Sigurna sam da će publika prepoznati i razumeti sve slojeve ove predstave i da će u njoj pronaći i ono što je dirljivo i ono što je duhovito – istakla je Ivana, dok je njen kolega Aljoša istakao da će publika u “Balkanskoj lepotici” prepoznati i mnoge odlike ovdašnjeg mentaliteta:

– Ono što odlikuje naš mentalitet, a što ćemo i u ovoj predstavi videti je pojava da i mi nekako uvek uspevamo da, i pored svih kvaliteta koji nas kao ljude krase, vrlo lako usled različitih društvenih okolnosti, uspevamo da izvitoperimo i izopačimo svu lepotu; to se najčešće događa usled različitih uticaja i oblika manipulacije koje dolaze sa vrha i upravljaju čovekom, nesvesnim da ono što čini, nije uvek dobro. Posebno je interesantno, s obzirom da se bavimo čitavim jednim vekom, pratiti koliko su suptilni postali svi ti sistemi manipulacije. I na kraju, skloni smo da vrlo lako poverujemo da je lepota uvek nešto dobro, a ova predstava otvoriće upravo pitanje lepote – da li je ona uvek dobra, poželjna i šta sve, u stvari, u njoj može biti sadržano.