U susret “Evropskoj noći istraživača 2020”, koja će se održati 27. novembra u virtualnom okruženju, u narednim danima ćemo porazgovarati sa našim istraživačima i učesnicima ove manifestacije o temama i problemima od značaja za širu javnost.

Naš današnji sagovornik je prof. dr Predrag Šiđanin sa Fakulteta za digitalnu produkciju Univerziteta EDUKONS u Sremskoj Kamenici i rukovodilac projekta “EDUVRlab”.

Suočavajući se sa posebnim izazovom 21. veka – širenjem zaraze Kovid-19 i težnjom stručnjaka i naučnika da zarazu spreče – šira javnost, kao nikad do sad, ima mogućnost da se upozna sa tim kako teče jedan naučni proces na globalnom nivou. Oslanjajući se na prethodna znanja i naučna dostignuća, upoznajući se sa složenosti problema kako se domaći naučnici nose sa ovim velikim izazovom?

– Situacija sa pandemijom se negativno odražava na započeti naučni projekat, na kome učestvujemo. Da bi se potvrdile određene hipoteze i izvukli određeni zaključci neophodno je izvršiti anketiranje većeg broja ispitanika. Korišćenje VR opreme za ove potrebe, pod odgovarajućim zaštitnim merama, nije moguće, tako da je ova važna faza u istraživanju prolongirana za neka bolja vremena, a time je i dalji rad na projektu morao biti stopiran. Sve prethodno uradjene pripreme, modelovanja i podešavanja opreme su urađeni, ali bez validnih statistički obrađenih anketnih podataka projekat se ne može privesti kraju. U pitanju je projekat vezan za utvrđivanje vremena prelska anksioznosti u strah i straha u paniku, rađen u saradnji sa kolegama sa psihologije filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Prema vašem projektu “EDUVRlab” virtuelne realnosti imaju široku primenu. Do kakvih ste rezultata došli kada je reč o vizualizaciji hidroloških podataka?

– Vizualizacija hidroloških podatak je imala za cilj da analizira, simulira i donese određene zaključke i smernice vezane za izgradnju u potencijalno plavnom području. Alfanumerički podaci, koji čine višedecenijski sakupljanu banku podataka o visini nivoa Dunava, prikupljeni u Hidrološkoj stanici Zemun, su bili osnov analize, modelovanja i simulacije u virtuelnoj realnosti. Prema urađenom arhitektonsko-urbanističkom projektu modelovan je za VR produžetak zemunskog keja od Gardoša da ispred Pupinovog mosta, u dužini od oko dva kilometra, na čijem potezu je planirana izgradnja promenade sa svim pratećim arhitektonskim objektima. Analiza i kasnije VR simulacija maksimalnog vodostaja Dunava je pokazala da promenada i planirani objekti nisu ugroženi. Međutim, urađena je još jedna VR simulacija “ekstremno” visokog nivoa Dunava, koji nikada nije realno postignut niti zabeležen hidrološkim merenjima, i tada je simulacija pokazala da je poplavljivanje moguće. Na osnovu praćenja brzine podizanja, ostajanja u maksimumu i povlačenja vode, dobile su se smernice za arhitektonsko održavanje promenade i izgrađenih objekata u ovako riskantnim prirodnim uslovima.

Da li očekujete da će vaš projekat u narednih pet godina unaprediti stanje u oblasti digitalne umetnosti?

– Projekti kojima se bavimo su podeljeni u tri kategorije: naučno-istraživački, umetnički i komercijalni. Kako je “EDUVRlab” formiran u okviru Fakulteta za digitalnu produkciju, koji je akreditovan u polju umetnosti, to imamo obavezu da razvijamo i umetničke projekte. Trenutno smo u fazi pripreme za naš prvi VR umetnički performans i smatramo da će on biti dobar podsticaj da se u budućnosti pomere granice u domenu digitalne, interaktivne umetnosti. Teško je predvideti šta i kako će se stvari razvijati u narednih pet godina, ali naš koncept je baziran na praćenju tehnološkog razvoja u oblasti i njegovo implementiranje u ova tri segmenta kojima se “EDUVRlab” bavi, pa time i u oblasti digitalne umetnosti.