Kako je naveo Goran Stevanović iz Privredne komore Srbije, postoji posebna lista materija koje izazivaju zabrinutost i domaće zakonodavstvo je to prepoznalo. Objašnjava da je podzakonskim aktima i pravilnicima uređena oblast o hemijskim materijama koje su zabranjene za proizvodnju, korišćenje i stavljanje u promet.

Otprilike svake godine, odeljenje za hemikalije Ministarstva za zaštitu životne sredine usklađuje ovu listu sa evropskom listom, rekao je Stevanović, a preneo “Euronews.rs”

Međutim, od momenta zabrane EU, do usklađivanja propisa u Srbiji često prođe mnogo vremena. Tako je u Uniji već ograničeno korišćenje ftalata koji se može naći u  proizvodima od plastike, dok kod nas, kako kaže Jelena Milić iz “Alhema”, ne postoji takva zabrana, već je zabranjen samo u predmetima za decu, ali da se planira usvajanje i ove nove izmene.

− Usvajanje izmene kasni već više od godinu dana, a kada će biti usvojena ne znamo. Mi smo sada u riziku da ti proizvodi koji sadrže ftalate, a koji su  na tržištu EU, mogu da stignu kod nas, zato što su dozvoljeni za prodaju − kaže Jelena Milić.

Dodala je da potrošači preko aplikacije Scan for Chem mogu da skeniraju bar kod proizvoda i da pitaju proizvođača da li u tom proizvodu postoje opasne hemikalije. To se odnosi na hemikalije koje su u procesu zabrane, ali zabrana još nije stupila na snagu.

Kako napominje Stevanović, Privredna komora Srbije kao članica Evropskog udruženja za hemikalije “Efik”, prati koje će hemikalije biti zabranjene, tako da na vreme mogu da upozore proizvođače, kako bi na vreme našli odgovarajuću zamenu.

Sagovornici “Euronews Srbija” su saglasni da bi ceo sistem bio efikasniji i brži da Srbija nije ukinula svoju Agenciju za hemikalije.