Poznati psihijatar Danijel Amen podelio je rezultate nedavnog istraživanja u kojem su analizirani snimci mozga ljudi koji se bore sa anksioznošću.

Ono što su otkrili dovodi u pitanje uvreženo mišljenje da su misli samo prolazni mentalni događaji, prenosi N1.

Istraživanje pokazuje direktnu povezanost između negativnog razmišljanja i funkcije mozga, što utiče na sve – od sposobnosti koncentracije do intenziteta fizičkog bola koji osećamo.

Slabljenje frontalnog režnja

Amenov istraživački tim proučavao je skoro dve hiljade osoba sa anksioznošću kako bi video kako trajni negativni obrasci razmišljanja utiču na aktivnost mozga.

Rezultati su pokazali da što se osoba češće prepuštala negativnim mislima, to je funkcija frontalnog režnja mozga bila slabija.

Frontalni režnjevi su svojevrsni upravljački centar mozga. Oni nam pomažu da ostanemo fokusirani pod pritiskom, regulišemo emocionalne reakcije, donosimo promišljene odluke i smirimo nervni sistem kada je pod stresom. Takođe imaju ključnu ulogu u regulaciji osećaja bola.

Povezanost sa anksioznošću i depresijom

Studija je pokazala nekoliko zanimljivih obrazaca kod osoba sa izraženim negativnim načinom razmišljanja. Kod njih je zabeležen slabiji protok krvi u frontalnom režnju, što je snažno povezano sa povećanom anksioznošću, depresijom, nametljivim mislima i emocionalnom nestabilnošću.

Takođe je primećena smanjena aktivnost u frontalnim, temporalnim i parijetalnim delovima mozga, regionima ključnim za kognitivnu kontrolu i regulaciju emocija.

Istovremeno su određena područja malog mozga bila aktivnija nego inače, što sugeriše da mozak pokušava da kompenzuje slabiju funkciju frontalnog režnja pojačanom brigom i stalnim oprezom.

Učesnici sa izraženim negativnim obrascima razmišljanja takođe su pokazivali slabije pamćenje, lošiju regulaciju stresa i manju psihološku otpornost.

Začarani krug negativnih misli

Ova istraživanja uklapaju se i u Amenov širi rad o nadi i sreći. U paralelnim istraživanjima pokazalo se da ljudi koji prijavljuju nizak nivo nade ili zadovoljstva životom imaju vrlo sličan obrazac – smanjenu aktivnost frontalnog režnja. Drugim rečima, mozak postaje manje sposoban da smiri sopstveni unutrašnji alarmni sistem, što stvara začarani krug iz kojeg je teško izaći, prenosi N1.

Taj krug izgleda otprilike ovako: negativne misli smanjuju aktivnost frontalnog režnja, što pogoršava regulaciju emocija, pojačava osećaj bola i anksioznosti, a zatim stvara još više negativnih misli.

Kada frontalni režnjevi uspore, veći uticaj preuzima talamus, deo mozga koji deluje kao svojevrsna senzorna kapija. Tada svaka neprijatna senzacija postaje intenzivnija, a stres se doživljava snažnije nego inače.

Dobra vest je da taj proces nije nepovratan. Mozak je izuzetno plastičan, što znači da se može menjati i prilagođavati tokom života. Upravo zato moguće je svesno jačati delove mozga odgovorne za smirenost, jasnoću i emocionalnu stabilnost.

Tekst u celosti pročitajte OVDE.