Poslednjih nekoliko godina u Srbiji se beleži porast broja osoba koji su u situaciji beskućništva. O njima brine nekoliko organizacija iz kojih poručuju da je problem kod nas to što se uglavnom bavimo saniranjem štete, ali ne i rešavanjem posledica.

Iz Organizacije ADRA, koja je u protekle tri godine radila sa 4.000 lica koja su u situaciji beskućništva, navode da tačan broj ovih osoba nije poznat, ali da u prethodne dve godine beleže porast od oko 20 ljudi koje pronađu ili koje im se jave na mesečnom nivou.

– To nisu lica iz nehigijenskih naselja, ne računamo uopšte tu grupu ljudi. Govorimo o ljudima koji su u napuštenim objektima, zgradama, gradilištima, u tuđim podrumima… To je ogroman broj i raste – kaže za N1 Igor Mitrović, direktor organizacije ADRA.

On ističe da je beskućništvo uvek posledica sticaja okolnosti i slabe države, a ne ličnog izbora.

– Među osobama koje su u situaciji beskućništva najviše je muškaraca između 45 i 55 godina, dok je po 20 odsto mladih i žena. Ta grupa je veoma heterogena, što otežava napore da im se pruži podrška zato što je potreban individualan pristup – kaže Mitrović.

U poslednjih 10 godina u Evropi je 70 odsto više ljudi koji su u situaciji beskućništva, a Mitrović ističe da postoje dva glavna razloga koja su dovela do toga.

– To su ekonomska kriza koja se i tamo dešavala i migracije sa Bliskog istoka i Afrike. Kod nas drugog nema, a prvo je dramatičnije nego tamo. Ove brojke koje mi imamo su ko zna od kad, možda od ratova ’90-ih, samo što se niko nije bavio tim poslom. Naši problemi su tipični za zapadnobalkanski kontekst prvo ratova, a onda neuspešne tranzicije i slabe države da dočeka fenomen beskućništva koji pre ratova nismo imali – objašnjava on.

Dupliran broj korisnika u odnosu na pre dve godine imaju i u Solidarnoj kuhinji u Novom Sadu.

– Trenutno imamo oko 220 korisnika. Činjenica je da se taj broj povećava. Imamo duplo više korisnika nego pre dve godine, a i naši troškovi su veći za preko 130 odsto – navodi Ivan Arsenov iz Solidarne kuhinje u Novom Sadu.

Problem sve većeg broja ljudi u situaciji beskućništva su, pre svega, kako kažu, nedostatak prave prevencije, već rešavanje posledica.

– Sistemsko rešavanje se svodi na to da postoje određena svratišta koja primaju ograničen broj ljudi. Nema prave prevencije. Sam uzrok se ne rešava, nema stambene politike – ističe Arsenov.

Ipak, kako navodi, sa nekim državnim institucijama postoji saradnja, poput Centra za socijalni rad koji im, kako kaže, povremeno šalje korisnike.

Sagovornici N1 slažu se da potrebno više raditi na prevenciji problema, nego na saniranju posledica. U tom smislu, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pokrenulo je društveni dijalog pod nazivom “Lica u situaciji beskućništva zaboravljeni i na margini društva” u okviru programa obeležavanja 75 godina od donošenja univerzalne Deklaracija o ljudskim pravima UN. Početkom ove godine formiran je i radni tim za beskućništvo.

Igor Mitrović, direktor organizacije ADRA, kaže da mu pristup i posvećenost ovog Ministarstva da se ova tema otvori i da se okupe svi nadležni da se definišu problemi beskućništva budi nadu.