Glavne su karakteristike tek završene male mature jesu nikad lošije urađen test iz srpskog jezika, nikad manje potrebnih poena za upis u neke srednje škole i znatno spušten upisni prag u skoro svim obrazovnim ustanovama širom Srbije.

Zbog ovih karakteristika nadležne očekuje detaljna analiza kako bi utvrdili šta je dovelo do prilično drastičnih promena: da li je reč samo o slabijoj generaciji, da li su možda testovi ipak bili za nijansu teži ili ipak samo plaćamo ceh vanrednim situacijama kojima je naš obrazovni sistem bio izložen poslednjih godina.

Za razliku od prošlogodišnjih, rezultati završnog ispita koji je polagalo 64.100 đaka su bili prilično slabiji, a najlošije je urađen je test iz srpskog jezika, kako su istakli nadležni, najgore još od uvođenja male mature.

Na nivou cele Srbije, đaci su imali 1,8 poena manje iz sva tri testa nego prošle godine, prvi put se verovatno dogodilo da su lošije uradili srpski nego matematiku, a od svih pet testova po izboru najviše poena imali su iz onih koje je birao najmanji broj đaka, a to su hemija i fizika.

Prema rečima v.d. ministra prosvete Đorđa Miličevića, “testovi na završnom ispitu sadržali su zadatke kojima su provera, ostvarenost obrazovnih standarda definisanih na tri postignuća – osnovnom srednjem i naprednom nivou”.

– Prosečan broj bodova koji su đaci osvojili na testu iz srpskog jezika bio je 10,73, iz matematike 11,89. Na izabranom testu najbolja su postignuća bila iz predmeta koje su učenici najmanje birali – hemija 16,06 i fizika 15,57 odsto – saopštio je Milićević.

Darko Eger, direktor OŠ “Kneginja Milica” iz Beograda smatra da je ovakvom rezultatu doprineo promenjen redosled rešenja u testovima

– Ne kažem da je bilo prepisivanja, ali kada je srpski u pitanju definitivno se pokazalo kao problem razumevanje pročitanog i uopšte koncentracija koju podrazumeva čitanje pitanja. To je napravilo najveći problem, a što se tiče izabranog testa najveća zamka za decu je bilo što su se opredelili prema tome kako oni misle da znaju. Ako imaju nastavnika sa kojim imaju bolji odnos birali su njegov predmet. Za taj test su bila zatvorena pitanja, kod kojih za razliku od otvorenih ne treba dopuniti odgovor, nego samo popuniti kružić jer softver pregleda testove. Samo otvorena pitanja pregledaju nastavnici, a to je bilo u slučaju srpskog i delom matematike – rekao je Eger.

Kao posledicu slabije odrađenih testova, ali očigledno i slabijeg uspeha u školama, došli smo do toga da je snižen upisni prag, odnosno neophodan broj bodova koji je bio potreban za upis u željenu školu. Za neke čak i renomirane škole nikad manje poena nije bilo potrebno da bi učenici u njima nastavili školovanje, piše Blic.

Iako su mnogi prosvetni radnici očekivali da će svršeni osmaci ove godine sakupiti više bodova nego prethodne generacije, jer se verovalo da su nastavnici zbog prevremenog završetka školske godine mnogima progledali kroz prste i poklonili par ocena, ali i zato jer su sadašnji maturanti bili prvi koji su umesto kombinovanog testa, na kojem su morali da uče čak pet predmeta, bili u prilici da biraju samo jedan između biologije, geografije, istorije, hemije i fizike.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, napomenuo je da je poklanjanje ocena “sveprisutan fenomen u našem obrazovanju i ne odnosi se samo na osmi, već na sve razrede”.

– Posledice takve “obrazovne politike” vidljive su prilikom ovakvih vidova testiranja. Želim da naglasim da raniji završetak nastavne godine nije mogao ostaviti posledice po male maturante zato što je njima školska godina završena u skladu sa kalendarom, odnosno kada je i bilo planirano – rekao Markov za Blic.

Vanredno stanje u obrazovanju, kojem su đaci bili izloženi poslednjih godina, pre svega zbog pandemije korona virusa, nameće se kao potencijalno glavni krivac za slabije rezultate đaka na maloj maturi.

– Sigurno da su učenici proveli manje vremena u školi, međutim, postignuća na takmičenjima nisu bila niža nego pre korone, što znači da đaci koji su hteli da uče su i učili. Više je korona uticala na učeničku populaciju koja ima veću potrebu za objašnjavanjem i prisustvom u školi, za neposrednim kontaktom. Kada je obrazovanje u pitanju nema rezultata na kratak rok. Korona se prošle godine završila i rezultati kako je uticala na sve tek treba da se vide, a sve procene su sada paušalne – objasnio je direktor Eger, dok na drugoj strani Aleksandar Markov kaže da “nakon korone nije urađena opsežna analiza kojom bi bilo ustanovljeno koliko su učenici propustili i šta je potrebno nadoknaditi”.

Ako je promena bilo u rezultatima male mature, kao i bodovima neophodnim za upis određene škole, onda je veoma malo razlike u odnosu na prethodne godine bilo kada je u pitanju interesovanje malih maturanata, odnosno njihov izbor željenih škola, piše Blic.

Tekst u celosti pročitajte OVDE.