Finansijski saveti za “najduži mesec” u godini…

Slave u novembru i decembru, kupovina poklona, doček Nove godine, obeležavanje Božića, pa još jedna tura slava i na kraju Srpska nova godina. Nije ni čudo što je januar tradicionalno finansijski najteži mesec za građane Srbije.

Kako bismo pokrili sve ove troškove, u januaru obično posežemo za čekovima i kreditnim karticama, pa ne čudi što je januar mesec u kome, po statistici, najviše dugujemo.

Kao da sve to nije dovoljno, početak godine uvek donosi i mnogo sitnih poskupljenja, pa u ovom mesecu raste i broj ljudi koji preskaču uplatu rate za kredit, piše Bizlife.rs i nudi nam par besplatnih saveta:

Ispišite čekove

Svaki peti građanin tokom januara ispiše bar jedan ček za hranu i potrepštine. Prednost čekova je to što nemaju kamatu, a dobija se po jedan na svakih 5.000 na računu. Prodavnice daju namirnice i na 210 dana, dok tehnika može da se pazari i sa kašnjenjem od godinu dana, pa su dobar način da se pregura januar.

Parkirajte automobil

Ako ste u novčanoj krizi, parkirajte automobil tokom januara i umesto njega koristite javni prevoz ili još bolje – hodajte. Prema računici vozača, za mesec dana vožnje automobila potroši se više od 10.000 dinara na gorivo, cene mesečnih karata u proseku su 2.200 dinara, dok šetnja košta samo malo više vremena.

Uzmite keš kredit

Ako vam je potrebna pozajmica od banke, bežite od onih skupih i opredelite se za nešto jeftiniji keš kredit. Dozvoljeni minus nikada nije bio jeftin, kamate za kreditnu karticu idu i do 30 odsto, keš krediti i dalje su znatno jeftinija pozajmica.

Pratite akcije

Veliki trgovinski lanci u saradnji sa proizvođačima posle praznika nude kupcima proizvode po nižim, akcijskim cenama. Obilaženjem nekoliko obližnjih prodavnica može dosta da se uštedi, jer razlika u ceni pojedinih proizvoda ide i do 50 odsto.

Nosite ručak na posao

Naručivanje hrane i doručkovanje u pekarama košta nas minimum 400 dinara dnevno, što za mesec dana predstavlja trošak od desetak hiljada dinara. Veći deo ovog iznosa možemo da uštedimo ukoliko doručkujemo kod kuće i ponesemo ostatke od jučerašnjeg ručka. Ne samo da nećemo da bacamo novac na hranu, već ćemo i bacati manje hrane.