Dr Ana Tasić, selektorka 69. Sterijinog pozorja koje će se održati od 26. maja do 3. juna ove godine, saopštila je koje predstave će se naći na programu “Pozorja” i na osnovu kojih kriterijuma.

(Post) apokaliptične svetlosti pozornica

Ova teatrološkinja i pozorišna kritičarka je izjavlia da je u procesu selekcije programa pogledala oko 70 predstava iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Mađarske i Srbije, od kojih je napravljen konačan repertoar koji čini sedam predstava u Takmičarskom programu i tri u Međunarodnoj selekciji “Krugovi”.

– Prioritetan kriterijum u izboru predstava bio je njihov umetnički kvalitet, vrednosti dramskih tekstova, režije, glume, muzike, scenografije i kostima i sve ostalo bilo je podređeno tome ‒ geografsko poreklo dela, opšte tematske odrednice programa, produkcijski uslovi izvođenja itd. – istakla je.

Takmičarski program

Ovogodišnji Takmičarski program, navodi, specifičan je po tome što sve tri praizvedbe savremenih originalnih dramskih tekstova, Milana Ramšaka Markovića, Tanje Šljivar i Vide Davidović, dolaze iz pozorišta van Srbije ‒ iz Kranja i Ptuja (“Kišni dan u Gurliču”), Varaždina (“Režim isceljenja”) i Banja Luke (“Mali ratovi i kabine Zare”).

– Ovu činjenicu treba, pre svega, shvatiti kao afirmaciju srpske drame i potvrdu misije Sterijinog pozorja da promoviše domaću dramaturgiju i izvan granica naše zemlje. Selekcija je uvek odraz produkcije, program festivala ne može ići kvalitativno dalje od mogućnosti repertoara pozorišta, a oni su ove sezone u Srbiji, odnosno između 20. marta 2023. godine i 20. marta 2024. godine, bili vrlo skromni, u kvantitativnom ali i kvalitativnom pogledu umetničkih vrednosti produkcije savremene originalne domaće drame (oko deset predstava). Posmatrajući u celini produkciju domaćih tekstova u Srbiji, i ove sezone je nastavljen trend dramatizacija romana i drugih književnih dela (oko petnaest predstava), zatim autorskih projekata, čiji su tekstovi nastajali u radionicama sa glumcima, ali i prema motivima filmova, i naravno, bilo je više ili manje savremenih tumačenja našeg dramskog nasleđa (oko dvadeset predstava) – pojasnila je selektorka.

Osim tri navedene praizvedbe originalnih savremenih dramskih tekstova, u Takmičarski program ulazi i autorski projekat Andraša Urbana “Bilo jednom u Novom Sadu“, koji preispituje smisao i funkcije pozorišta u savremenom društvu, u kontekstu istorije Novosadskog pozorišta.

Andraš Urban, reditelj: Volim kad pobeđuje ljudsko lice grada ili gradsko lice ljudi

Na repertoaru će se naći i adaptacija drame “Sirota Mileva iz Bosne u našoj civilizaciji godine 1878” Albine Podgradske, iz druge polovine devetnaestog veka, koja je ovom prilikom prvi put izvedena u Narodnom pozorištu u Subotici, u zaista nesvakidašnjoj režiji Anđelke Nikolić. Uključeno je i novo čitanje bajkovite i arhetipske drame Milene Marković “Brod za lutke”, u neobično estetizovanom, poetskom viđenju Kokana Mladenovića, na sceni u Bitolju. I na kraju, ali svakako ne najmanje važno, u Takmičarskom programu biće izvedena i nova dramatizacija Selenićevog romana “Očevi i oci” Kate Đarmati (Narodno pozorište u Beogradu), u takođe istraživačkoj, postdramskoj formi reditelja Veljka Mićunovića, kojom se traže savremeni i svevremeni odgovori na pitanja o generacijskim sukobima i nasleđu (ratne) prošlosti, dodala je Tasić.

– Istakla bih i vrednosti predstava “Tiho, tiše” (Beogradsko dramsko pozorište), “Šta će biti sa svima nama” (Narodno pozorište Toša Jovanović, Zrenjanin) i “Ništa nećemo zaboraviti” (Pozorište “Bora Stanković”, Vranje), koje su bile prve “ispod crte”, takođe intrigantni i angažovani odrazi borbi savremenog čoveka u iskorenjavanju različitih oblika društvenih i ličnih represija i nejednakosti – navodi se u saopštenju dr Ane Tasić.

“Krugovi”

Međunarodni program “Krugovi” čine tri vredne predstave iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, “Moji tužni monstrumi” (Gradsko dramsko kazalište Gavela, Zagreb), “Crvena voda” (HNK Split) i “Ljubičasto” (Kamerni teatar 55, Sarajevo), tematski međusobno bliske u pogledu dramatičnih, trilerskih, epskih i tragikomičnih odsjaja ličnih i političkih razdora u savremenoj istoriji eks-jugoslovenskog prostora.

– “Moji tužni monstrumi” nastali su prema najnovijem tekstu jednog od najboljih savremenih dramskih pisaca u regionu, Mate Matišića, “Crvena voda” je donela dramatizaciju izuzetnog romana Jurice Pavičića, a “Ljubičasto” je autorski projekat Selme Spahić, vrlo osobene forme i značenja – ističe selektorka 69. Pozorja.

Ona napominje da se Slogan 69. Pozorja “(Post) apokaliptične svetlosti pozornica” u najvećoj meri odnosi na predstave koje su donele praizvedbe savremene drame, ali zapravo sve produkcije, i u Takmičarskom programu, i u “Krugovima” komuniciraju sa njim u većoj ili manjoj meri.

– Slogan odražava potrage protagonista za delićima razdrobljenih identiteta u (post) apokaliptičnom vremenu, posle košmara ili u košmaru koji i dalje lokalno i globalno živimo, nakon oporavljanja od eks-jugoslovenskih ratova, tranzicija, pandemije. Drugim rečima, iz apokaliptične faze nismo još izašli, nismo se prevezli na drugu stranu reke, metaforično rečeno, nismo stigli u post fazu. Apokaliptičnost je i dalje odrednica našeg sveta, korenito uzdrmanog brojnim ratnim žarištima na Planeti, koja se neminovno odražavaju i na lokalnom planu u vidu neprestanih nemira izazivanih tragičnim vestima, novih ekonomskih poteškoća, upliva migranata, ali i upadljivog lokalnog razbuktavanja nasilja, kao reakcije na sveprisutne oblike nakaznosti. Radnje i životi likova u predstavama koje ćemo videti na ovogodišnjem Pozorju odražavaju ovakvo vreme, distopiju sumorniju od Orvelovih vizija, ne odustajući od potrage za svetlima u skoro mrklom mraku. A bez svetla nema umetnosti, pozorišta koje se uvek rađalo iz potrebe za pronalaskom neuništivog jezgra, onog koje blista na kraju tmine – zaključuje Ana Tasić.

Ceo izveštaj selektorke, uključujući i prateće programe pročitajte OVDE.