Živimo u eri stalne digitalne stimulacije – neprekidno smo izloženi ekranima i bombardovani informacijama. Psihološkinja Nataša Dojčinović objašnjava na koji način se možemo odvojiti od digitalnog sveta i koje psihološke benefite to donosi.

Prosečna osoba provodi više od sedam sati dnevno pred ekranima, što dovodi do:

• digitalnog umora,
• mentalne iscrpljenosti,
• gubitka fokusa,
• anksioznosti i
• smanjene sposobnosti za društvene kontakte.

Istovremeno, raste i nivo kortizola – hormona stresa, dok opada lučenje serotonina i dopamina, ključnih hormona za osećaj sreće i zadovoljstva.

Kako digitalne tehnologije utiču na ljudsku psihu?

Istraživanja pokazuju da oni koji koriste telefone više od četiri sata dnevno imaju izraženije simptome stresa, anksioznosti i depresije.

Stalna, prekomerna izloženost ekranima opterećuje nervni sistem i usporava prirodne procese oporavka uma i tela.

Prekomerno korišćenje digitalnih sadržaja stvara lažni osećaj i iluziju povezanosti s drugima, a zapravo povećava osećaj usamljenosti i anskioznosti. Zasićenost informacijama negativno utiče na koncentraciju i dovodi do mentalne iscrpljenosti, a digitalno preopterećenje može izazvati hronični stres i smanjiti emocionalnu otpornost. 

Kako do digitalnog odmora?

Digitalni detoks – svesno ograničavanje vremena provedenog pred ekranima – pomaže nam da obnovimo prirodne obrasce funkcionisanja uma i tela.

Kada prestanemo sa neprekidnim digitalnim stimulacijama, podstičemo rad parasimpatičkog nervnog sistema, koji prirodno opušta i umiruje organizam, smanjuje anksioznost i doprinosi emocionalnoj ravnoteži. Kada odložimo uređaje, telo spontano ulazi u stanje opuštanja i vraća se emotivna stabilnost. 

Digitalni odmor otvara prostor za pravu, neposrednu komunikaciju. Kvalitetni odnosi “uživo”, licem u lice, kroz zajedničke trenutke, značajno smanjuju simptome depresije i anksioznosti.

Boravak u prirodi i digitalni detoks imaju konkretne fiziološke koristi:

• smanjuju nivo hormona stresa,
• krvni pritisak i broj otkucaja srca,
• a istovremeno podstiču lučenje serotonina i dopamina – hormona zaslužnih za dobro raspoloženje, motivaciju i osećaj sreće.

Čak i 20 minuta dnevno provedenih u prirodi može značajno umanjiti fizičke simptome stresa. U kontaktu sa prirodom stimulišemo lučenje endorfina, što dodatno doprinosi osećaju mira i zadovoljstva.

Zajedničke aktivnosti poput šetnje, kampovanja ili piknika ne samo da jačaju emocionalne veze, već i razvijaju emocionalnu inteligenciju kod dece i odraslih. 

Istraživanja pokazuju da porodice i prijatelji koji organizuju aktivnosti u prirodi i bez telefona imaju više zajedničkih trenutaka smeha, bolju komunikaciju i manje konflikata, dok zaposleni koji borave u prirodi nakon posla imaju čak 40% manji rizik od razvoja burnout sindroma – sindroma izgaranja. 

Boravak u prirodi pomaže mentalnom stanju

Jedan od najprirodnijih načina za mentalni i fizički reset jeste hodanje bosim nogama po travi. Ova jednostavna aktivnost, poznata kao “grounding” ili “earthing”, aktivira nervne završetke u stopalima, poboljšava svest o položaju tela (propriocepciju) i stimuliše parasimpatički nervni sistem.

Kontakt kože sa zemljom smanjuje nivo hormona stresa i podstiče lučenje serotonina i dopamina, donoseći duboki osećaj unutrašnjeg mira. Pored psiholoških koristi, hodanje po neravnim prirodnim površinama dodatno jača mišiće stopala i poboljšava ravnotežu, što dugoročno doprinosi stabilnosti i opštem zdravlju tela.

– Već desetak minuta bosonog hodanja po travi dnevno može biti značajan korak ka smanjenju stresa i obnavljanju osećaja povezanosti sa sobom i svetom oko nas – objašnjava psiholog Dojčinović.

Poruka

– Detoks od ekrana u kombinaciji s boravkom u prirodi nije luksuz, već neophodna praksa za očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Prava ravnoteža između digitalnog sveta i pravih, autentičnih i prirodnih iskustava jača otpornost na stres, poboljšava odnose i vraća nas sebi. Male svakodnevne promene, poput šetnje bez telefona ili vikenda offline, mogu dugoročno imati pozitivan uticaj na našu mentalno zdravlje, psihu i životnu energiju – poručuje  psiholog Nataša Dojčinović.

Izvor: Stetoskop.info