Američki poslovni analitičar Tomas Korli objavio je pre više od 10 godina rezultate svog istraživanja sa ciljem da napravi pregled navika bogatih.

On je pet godina skupljao podatke i došao je do nekoliko važnih zaključaka koji se tiču stila života veoma uspešnih ljudi, milionera i njihovih navika.

Zaključci istraživanja su sledeći:

• Većina ima zacrtane i zapisane ciljeve i svaki dan ih imaju ispred sebe (Potvrdilo 62 odsto bogataša, 6 odsto siromašnih)

• Znaju šta treba da urade svakog dana; prave liste dnevnih zadataka (Potvrdilo 81 odsto bogataša, 19 odsto siromašnih)

• Ne gledaju televiziju (Potvrdilo 67 odsto bogataša, 23 odsto siromašnih)

• Čitaju, ali ne iz zabave (Potvrdilo 86 odsto bogatih, 26 odsto siromašnih)

Ova poslednja navika je posebno zanimljiva jer su je potvrdili bogataši u najvećem procentu.

Dakle, milioneri i milijarderi, po Korliju, čitaju. A, pošto im zabava nije pokretač, čitaju da bi se informisali i da bi učili, piše bonitet.com.

Pravilo “pet sati”

Pravilo “pet sati” je skovao Majkl Simons, biznismen i predavač. 

Ono zapravo predstavlja sat čitanja dnevno, a sedmično je pet (za pet radnih dana).

Bogataši i biznismeni uprkos svim svojim obavezama nalaze bar sat vremena da se posvete knjigama, što je minimum ispod koga ne idu i tako je tokom cele karijere.

Istražujući druge ugledne političare i bogataše, Simons je došao do Bendžamina Frenklina, američkog velikana, i njegove navike da ustane ranije ujutru kako bi čitao i pisao.

Ipak, ne završava se sve samo na čitanju knjiga i slušanju audio-knjiga.

Postoje tri etape koje se mogu izvesti iz rituala čitanja, a koje su zajedničke svim uspešnim ljudima poslednjih decenija, piše bonitet.com:

• Samo čitanje, minimum sat dnevno, a većina kaže da su to zapravo dva do tri sata. Džo Ma je izjavio da je čitanje izuzetno važno jer “oni koji čitaju bolje poznaju strategiju i taktike konkurenata i drugih industrija”. Stoga je preporuka početi sa 20 do 30 minuta dnevno.

• Pravilo “pet sati” podrazumeva i promišljanje. Većina biznismena vodi dnevnike gde upisuje svoja razmišljanja, nove ideje, komentare na pročitano.

• Primena pročitanog sadržaja je pravo blago, što je i najbolji način da se uči. Vrednost svakog eksperimenta je postavljanje hipoteza i dolazak do činjenica iz prakse. Od izuzetne je vrednosti doći do povratne informacije ako pročitano primenite u realnom vremenu, u poslu. Iako se primenjena ideja pokaže kao neuspešna, nema sumnje da ste naučili važnu lekciju koja se teško zaboravlja.

Izvor: bonitet.com.