Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Fransoaz Žakob kaže za RTS da održavanje mira, što je glavni cilj ove organizacije, ostaje jedan od glavnih prioriteta i danas, ali da postoje i druge ključne oblasti.

Napominje da su poslednje dve godine bile izuzetno izazovne, jer se svet nosi sa nekoliko kriza.

– Prva kovid, druga konflikti, brojni sukobi u celom svetu, zatim klimatski problemi, a sada ono što dolazi – rast cena, inflacija i povećanje cene energenata, a dogodine verovatno i dužnička kriza – rekla je koordinatorka UN.

Napominje da se UN nose sa više ovih kriza, te da moraju da sarađuje sa vladama i zajednicama kako bi se našlo rešenje i kako bi se nastavilo sa nastojanjem da se uspostavi održivi svet.

Ističe da je sukob u Ukrajini samo jedan element krize, jer rast cena energenata i hrane, ukazuje, nije počeo samo zbog rata.

– To je počelo pre dve-tri godine i ovde imamo kombinaciju više kriza zbog čeka smo sada u veoma kritičnom trenutku – kaže Fransoaz Žakob.

Situacija sa nedostatkom hrane je, napominje, izuzetno teška.

– Hrane je nedovoljno rekla bih u polovini sveta, cene hrane takođe rastu… Srbija je na neki način u dobrom položaju jer je samodovoljna što se tiče hrane, ali cena hrane se povećala, a verovatno će nastaviti da raste u narednih nekoliko meseci – rekla je Fransoaz Žakob i dodala: – Moramo da vidimo kako da umanjimo inflaciju kroz podršku najranjivijim delovima stanovništva.

Što se tiče energenata, kaže da se, zbog sporazuma koje Srbija ima, kod nas narednih meseci ne očekuju tolike nestašice, ali da će svakako i to poskupeti.

– UN ovo vidi kao priliku da ubrza transformaciju ka obnovljivoj energiji i održivim sistemima hrane – kaže koordinatorka.

Objašnjava da to znači da će tokom ove zime svako od nas morati da se potrudi da koristi manje energije, ali da je potrebno da vlada i gradovi omoguće više različitih šema, kako bi se ljudima pomoglo da poboljšaju energetsku efikasnost u svojim kućama.

– Ljudi će morati da promene prozore, sisteme grejanja, a oni to ne mogu da urade bez pomoći. Važno je stvoriti mehanizam koji će ubrzati tu promenu – rekla je i dodala da se tako nešto već radi u Beogradu.

Dodaje da je Vlada Srbije ograničila neke cene hrane, ali da je to kratkoročni mehanizam.

– Mi savetujemo kako da se ide na socijalnu zaštitu, da se na primer najsiromašnijim porodicama uruči konkretna pomoć u gotovini, ali tražimo načine i kako da bacamo manje hrane, kako da raspodelimo na bolji način – kaže Fransoaz Žakob.

Ceo tekst pročitajte na sajtu RTS-a.