Tokom ispitnog roka najveći problem studentima predstavlja stres koji se javlja usled nesigurnosti, neke vrste euforije i nebrojeno faktora na koje oni sami ne mogu da utiču.

U literaturi, stres se vezuje za događaj u spoljašnjoj sredini, odnosno, za reakciju na događaj. On predstavlja odnos između osobe i okoline, u okviru koga osoba procenjuje da neki segment okoline uključuje pretnju, gubitak ili izazov za njene snage, pri čemu se javljaju karakteristične promene psihofiziološke ravnoteže.

Apsolvent psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Marko Nikolić kaže da se stres može manifestovati na više načina kroz život i u zavisnosti od toga koliko je situacija budući student preživeo u životu, prvi stres može doživeti u prvom ispitnom roku, ali isti taj stres može biti samo ponovna pojava.

– Kod anksioznosti možemo pričati o dva aspekta: možemo je gledati kao osobinu ličnosti i kao stanje. Kao stanje se javlja u nekom periodu, na primer, nekoliko dana pre ispita, a kao crta anksioznost može biti deo ličnosti i na taj način osoba je sklonija da doživljava stres i to može da se desi u bilo kom trenutku, pre ispita, posle, i oni teže podnose taj period – objasnio je Marko gostujući u emisiji “Pokretač”.  

– Na početku ispitnog roka, često se dešava da se studenti žale roditeljima i prijateljima. Koliko to zapravo pomaže određenom studentu da prebrodi muke, s obzirom na to da postoji velika mogućnost da naiđe na nerazumevanje obe strane i da se stres samo poveća – objasnio je Marko.

– Kada su u pitanju roditelji, najveći broj studenata polaže račune roditeljima jer zavise finansijski od njih i samim tim pokušavaju da im objasne da to što rade nije lako, da možda neće uspeti, da će pasti ispit da bi roditelji smanjili očekivanje i to je u neku ruku predstavlja pomoć pomoć. Doduše, naravno može se desiti i ona druga strana – kaže Marko.

Opširnije o ovoj temi pogledajte ovde.