Studentkinja koja je bila uhapšena u petak pisala Akademskoj zajednici – opisala kako su građani tretirani od strane policije

Izvor - mojnovisad.com : Fotografija - Ilustracija/ Moj Novi Sad

U petak uveče u Novom Sadu je održan veliki protest na koji su pozvali studenti, a kom je prisustvovalo, prema proceni Arhiva javnih skupova – oko 20.000 građana. Posle održanih govora, kolona ljudi se upuitila ka Filozofskom fakultetu gde je, nakon sukoba sa pojedinim demonstrantima, policija započela brutalnu akciju – građani su tučeni, bačeni su suzavci, šok bombe… Masa ljudi je potisnuta a, prema rečima policije, uhapšene su 42 osobe. U medijima i na društvenim mrežama objavljeni su snimci građana kako leže na keju na travi oko sat vremena, “talačke krize” u Rektoratu koji je zauzela policija, borbe za PMF…

Studentkinja Medicine koja je bila među građanima koje je policija sabila sa dve strane na keju, a potom ih naterala da leže na travi oko sat vremena, uputila je otvoren pismo Akademskoj zajedinici i javnosti. Ovo pismo prenosimo u celosti:

– Poštovani,

Moje ime je Miljana Antić, studentkinja sam druge godine IAS medicine na našem fakultetu, pored toga sam i predstavnica godine. Želela bih na početku da naglasim da ovaj mejl šaljem isključivo u svoje lično ime, NE šaljem ga niti u ime plenuma, niti u ime kolega sa godine.

Za one koji možda nisu upoznati, bila sam privedena 5. 9. u 23h, a puštena tek 8. 9. u 2.30h.

FOTO i VIDEO: Novosađani ispred suda dočekali da svi uhapšeni budu pušteni da se brane sa slobode

Želela bih svima vama da ukratko prepričam svoje iskustvo i situacije koje sam videla. Veoma mi je bitno da naglasim da motiv ovog obraćanja nije tema mog pritvora, već sve ostale i mnogo gore stvari koje su se izdešavale. Takode bih istakla da ovo pišem u cilju da vas podstaknem na razmišljanje, a nakon toga mislim da je svako sposoban da sam donese zaključke.

Neću mnogo detaljisati o dogadajima te večeri, ali ću se potruditi najbitnije stvari da vam prenesem. Otprilike malo nakon 22.30h, sa svojom majkom, sestrom i drugaricama pokušala sam da se povučem sa protesta, na koji sam došla mirno. S obzirom da nam je kordon policije preprečio put od keja nazad prema Stražilovskoj ulici, jedini put nam je bio prema Štrandu. Tamo smo se zaputile kad sam ispred sebe ugledala vrstu u kojoj su bili ratni veterani i u sredini gospođetina Dijana Hrka, majka Stefana Hrke koji je ubijen ispod nadstrešnice. Svi ljudi su se u tom momentu smirili, nisu nista dovikivali, niti ikog gađali.

Posle par minuta pojavljuje se ispred nas još jedan kordon policije, a nakon što su im Dijana i veterani prišli dovoljno, jedan policajac je viknuo: “Sad ih lomi!“’. U tom momentu vidim kako vade pendreke i krvnički udaraju veterane KOJI SU MIRNO ŠETALI. Tada svi Ijudi počinju da beže nazad, ali izlaza nije bilo jer je policija i iz drugog smera krenula na nas. Ko je uspeo, pobegao je u mrak preko Đačkog terena, ostali smo bili privedeni.

Svako ko nije iste sekunde legao na zemlju nakon naređenja, bio je udaran pendrekom i šutiran.

Neke od odvratnih izjava koje sam zapamtila su: “Je I’ ste pumpali? Napumpaćemo vas!“, “Sad ste se setili da ste srčani bolesnik, niste bili dok ste pumpali”, “Sa vama smo ratovali na Kosovu. Jebem vam sve!“’, “Zastava neće pasti hahaha”, “Piši svima isti izveštaj, nebitno je”…

Želela bih samo da naglasim da sam imala utisak da ti policajci uživaju u svemu tome. Oko 45 minuta smo ležali na zemlji, nakon čega su nas odveli maricom u policijsku stanicu.

Zašto nikog nije sramota i svi ćutimo na činjenicu da su hteli da ubiju od batina, bez griže savesti, ženu čijeg su sina već ubili? I to tokom protesta koji je posledica ubistva 16 ljudi?

Zašto toliko žurimo da polažemo ispite u državi u kojoj ćemo otkaz dobiti samo ako postupimo ispravno, kao naše kolege iz hitne?

Koliku smo to tačno podršku njima pružili? Da li to znači da, ako već sad ćutimo da ćemo ćutati i kad nama budu tražili slično? Kako bilo ko može biti ili postati dobar medicinski radnik bez empatije? Zašto mene sa 21 godinom skidaju golu u stanici kao da sam najveći kriminalac, samo zato što sam šetala na protestu? Zašto tako lako puštamo da nam hapse i tuku lekare i studente koji rade svoj posao na protestima? Zašto nam je prihvatljivo da se na Rektoratu zarobljavaju ljudi, pa čak i naši studenti i profesori? Da li ćemo ćutati i kad počnu da nas maltretiraju samo zato što dišemo?

Što se tiče samog fakulteta i svih vas do kojih će ovo doći, ne očekujem nikakav poseban odgovor. Ja jesam za to da se uči i jesam za to da damo svi sve od sebe da se upišemo u sledeće godine. Isto tako mislim da jedan ispitni rok ne pravi veliku razliku, pogotovo ako ste vi ti koji određujete broj rokova.

Možete me smatrati nezrelim detetom koje i dalje ne zna ništa o životu, koje ne zna šta je nepravda i mislite da se na to moram navići. Molim onog ko je ovo pomislio da odgovori na moja pitanja jer ja odgovor ne mogu da nađem. Da se navikavam na nepravdu i na loše neću. Više ne mogu reći da svačiji postupci idu njima na savest, jer jednu stvar sam naučila, mnogi ni ne znaju šta je to. Ono što sigurno znam jeste da svi imamo opciju. Niste za svoje poslove završili kurseve od po 6 meseci kao što je to slučaj u pojedinim profesijama, već fakultet od 6 godina, lako ćete se snaći ako vas neko kazni nakon što postupite ispravno. Snađe se i onaj ko kopa njivu, ko radi u pekari i na građevini. Snađu se ljudi, imaju miran san i čist obraz. Ne želim da mi iko ubije želju i ljubav prema ovoj profesiji i prema ovom poslu, zato bih se pre sa zgrade bacila nego ćutala negde gde ne sme biti tišina.

Dok nam studenti uče u pritvoru, mislim da će biti spremni za bilo koji rok.

Možemo svi zajedno napraviti promenu, ako je iskreno želimo – zaključila je.

Ona je u tekst stavljala i fotografije na kojima se vide povrede glave veterana, studentata i građana, među kojima je i sama bila, kako leže na travi na keju…

Miljana je puštena da se brani sa slobode u noći između nedelje i ponedeljka, kao poslednja od 18 osoba koje su saslušavane u novosadskom sudu od 9 ujutru u nedelju:

Podsećamo, grupa lekara koja je mesecima sa studentima na ulicama i koja im pruža medicinsku pomoć, napisala je u utorak, 2. septembra, pismo javnosti u kom analizira psihološki profil nasilnih policajaca. U okviru teksta nalazi se i peticija (⇐klikni) koju je do sada potpisalo skoro 800 zdravstvenih radnika.