Ukoliko se slažete sa rečima tvorca “Fausta” da je “priroda jedina knjiga koja na svojim listovima nudi mnogo sadržaja”, onda je ovaj tekst za vas.

Blizina Fruške gore Novi Sad čini posebnim gradom, a ova lepotica Novosađanima nudi ljubav, mir, sklonište, slobodu, život. Neki su to odavno shvatili, pa su svoju prirodnu priču ponudili i drugima, kako bi i oni osetili blagodeti šume. Grupa Šumarenje nastala je spontano, od male Viber skupine do udruženja građana, a sve sa željom hedonističkog boravka u prirodi i lagane šetnje u carstvu boja.

− Moja tetka Tatjana i ja kumovale smo Viber grupi u kojoj je na početku bilo desetak drugara, planinara. Od početka je Šumarenje bilo koncept što dužeg boravka u prirodi, u dobrom društvu i pozitivnom raspoloženju, a i samo ime Šumarenje asocira na lagano konzumiranje lepota prirode svim čulima. Većina smo bili članovi nekog planinarskog društva u Novom Sadu i još uvek smo, pa je šumarenje kao organizovana akcija jedno vreme bilo deo planirarskog društva. U međuvremenu pravila u sportu su se promenila i postalo je teško izvodljivo da Šumarenje kao ovakvo opstane u okviru nekog planinarskog društva. I osamostaljivanje grupe se pokazalo kao najbolje rešenje. Šumarenje nije nastalo kao konkurencija planinarskim društvima ili kao neka organizacija u organizaciji, već potpuno spontano kao potreba za rekreativnim boravkom i druženjem u prirodi – rekla je na početku razgovora Ivana Stanimirović, jedna od osnivača Šumarenja.

I tako ste stigli do udruženja građana?

− Ni jedno planinarsko društvo ne prepoznaje ovakvu vrstu boravka u prirodi odnosno šetnje do 16 kilometara, laganim tempom po nezahtevnim terenima, bez potrebe za šlemovima, užadima, pojasevima… Planinarska društva insistiraju i da svaku šetnju vodi licencirani vodič, a to je teško obezbediti za dve šetnje nedeljno svakog meseca tokom cele godine. Kako bismo uspeli da održimo kontinuitet šetnji u Fruškoj gori, da pored toga povremeno organizujemo i izlete, i šetnje van Fruške gore, a ostanemo prepoznatljivi i zadržimo specifičnost i kvalitet po kom su nas ljudi prepoznali i pridružili nam se, registrovali smo se u januaru ove godine, od kad smo zvanično Udruženje građana “Šumarenje” Novi Sad. Planinarska društva potpadaju pod sportske delatnosti, a mi nismo sportski takmičari ili profesionalni sportisti. Mi smo pešaci, hedonisti, rekreativci, ljubitelji prirode u najširem smislu. Niko nije zaposlen u udruženju, niko ne prima naknade za organizacije šetnji, sve je na bazi čistog entuzijazma.

Šetnje organizujete samo za članove udruženja?

−Otvoreni smo za sve ljude dobre volje koji žele da provedu veći deo srede ili subote u prirodi i ne moraju biti članovi. Najčešće nam se pridružuju ljudi koji nemaju nikakvog iskustva sa pešačenjem u prirodi, pa krenu sa nama da se oprobaju. Dolaze nam ljudi slabije kondicije, osetljivog zdravlja ili spremni da se aktiviraju nakon neke povrede. Imamo i puno vrsnih planinara zavidnog iskustva i kilometraže u nogama koji su rešili da sada “odmaraju” i uživaju sa nama. Ima i onih koji između dve ozbiljne planinarske akcije dođu u Šumarenje na dozu udobne šetnje i lepih priča. Učesnici u našim šetnjama Fruškom gorom nisu uslovljeni članarinom, što nije slučaj za aktivnosti van grada. Jednodnevne i dvodnevne izlete imamo pravo da organizujemo isključivo za članove udruženja.

Koliko se ljudi okupi na šumarenjima?

− U proseku nas bude između 40 i 50, što zavisi od doba godine i vremenskih uslova. Buđenje proleća i rana jesen namame najviše ljudi u šetnju, pa u majskim i oktobarskim subotama ume da nas bude i preko 100. Gotovo u svakoj šetnji pojavi se neko prvi put i vraća se. Da li sa nama, drugim društvom ili u privatnoj režiji, manje je važno. Ljudi se vraćaju prirodi, to je važno i ako smo mi imali doprinosa u tome, misija je ispunjena. Kad je reč o članovima, trenutno ih je gotovo 200 registrovanih, najrazličitijih profila zanimanja i obrazovanja, što suštinski ne pravi nikakvu razliku među nama kad se nađemo na istom zadatku da kvalitetno provedemo dan u prirodi. Članovi su nam starosne dobi od predškolskog uzrasta do seniora u osmoj deceniji života, s tim da ženska populacija prednjači.

Ljubav, empatija, altruizam, duh zajedništva…
− Šumarenje je dugo raslo i stasavalo u ovo što je danas, sigurno 10 godina. Nismo imali nikakav uzor ili konkurenciju koju smo hteli da pobedimo, samo smo ono što volimo radili najbolje što smo umeli. Svu ljubav prema prirodi i ljudima pažljivo smo utkali u svaku šetnju beskompromisno se boreći protiv svakog slučajnog ili namernog narušavanja atmosfere koja vlada među nama samima i u celoj grupi generalno. Za početak, svi smo Šumarenje i jednako smo važni i sve lične slobode su dozvoljene do granice dok ne počnu da ugrožavaju tuđe. Negujemo lepotu različitosti, altruizam, empatiju i duh zajedništva, pa verujem da je u tome naša specifičnost – objasnila je Ivana.

Na koji način planirate maršrute?

− Krajem tekućeg meseca pravi se plan za srede i subote u narednom mesecu. Ozvaničenjem udruženja i velikim porastom interesovanja građanstva, porasla je i odgovornost, pa ozbiljnije pristupamo formi koja nam obezbeđuje lepe sadržaje. Vodiči su iz redova članova, iskusni i vešti na stazama Fruške gore sa izraženom željom da svoj doprinos daju na način što će jednom ili dva puta mesečno biti na čelu kolone kao domaćini šetnje. Na samom startu se neko iskusniji iz grupe bira ili sam javi da će biti na začelju kolone kako se niko iz grupe, ukoliko bi zaostao, ne bi osetio nelagodno, nesigurno ili izgubio.

Da li je do sada neka šetnja odložena?

− Prva zvanično najavljena šetnja grupe Šumarenje izvedena je 16. novembra 2019. godine. Od januara ove godine, od kada smo zvanično udruženje, nijedna nije otkazana. U avgustu smo samo imali desetak dana pauze zbog posledica superćelijske oluje koja je jako pogodila Frušku goru, pa su nadležni upozorili da u šumi nije bezbedno.

Je li za šumarenje potrebna neka oprema?

− Neretko me to pitaju sugrađani pre nego prvi put krenu sa nama i uvek odgovaram isto: dobra volja, lepo raspoloženje, udobna obuća, slojevita garderoba, voda i nešto slatko. Tempo nam je lagan, prilagođen svima, nema jakih i dugačkih uspona ili jako strmih silazaka. Što se opreme tiče, to zavisi od ličnih potreba, želja i afiniteta, ali recimo da se štapovi i vodootporna obuća uvek pokažu kao dobrodošli.

Društvene mreže su glavni način informisanja i komuniciranja?

− Viber grupa je vrlo brzo postala tesna, pa ju je zamenila stranica na Fejsbuku koja trenutno broji 4.200 članova i putem nje se najveći broj ljudi informiše o našim aktivnostima. Stranica je isključivo rezervisana za objave vezane za Šumarenje, ne opterećujemo je ničim drugim. Preko fotografija koje delimo na Fejsbuku ljudi dođu do naše stranice i pridruže nam se u šetnjama, pa imamo aktivne članove i iz Beograda, Gajdobre, Zrenjanina, Subotice, Sombora. O nama se priča i na autobuskim stajalištima, u čekaonicama domova zdravlja, prepoznaju nas u baštama kafića po gradu i puno ljudi je za nas čulo od nekog ko je bio sa nama. Pored Fejsbuka, aktivni smo i na Instagramu, a redovna obaveštenja delimo na i Viber kanalu Šumarenje.

Imate li saradnju s drugim udruženjima i društvima?

− Gajimo lepe odnose i saradnju sa svim ljubiteljima prirode u kojoj god formi da su organizovani. Posebno bih istakla srodno Udruženje građana “Poželi želju” iz Subotice i njihovog predsednika Zorana Vukmanova koji nam je pružio nesebičnu podršku i pomoć u fazi registracije. Imali smo i zajedničke šetnje, a učešćem podržavamo i neke tradicionalne akcije novosadskih planinarskih društava. U ovoj godini šumarili smo i na Zagajičkim brdima, Rajcu, Krupajskom vrelu, bili smo na Oplencu, u Resavskoj pećini, na Golubačkoj tvrđavi… Svako putovanje je kombinacija šetnje i obilaska nekog kulturno- istorijskog lokaliteta, a za to nam je glavni Zvonko Molnar, jedan od osnivača i iskusni planinar. Polako pravimo plan za narednu godinu i planiramo nekoliko akcija u Fruškoj gori koje bi nam bile godišnjeg i tradicionalnog karaktera, ali neću da nas odajem (smeh). Pratite nas i pridružite nam se.

Koja je poruka za one koji se još uvek nećkaju da “prohodaju”?

− Ljudi, krenite! Svaki početak je težak, ali na ovom će vam najteže biti da se vikendom malo ranije izvučete iz kreveta ili mrvu reorganizujete svoje ustaljene vikend navike. Duboko verujem da je svaki čovek dužan da sebi bar pruži priliku da se druži sa prirodom i još nisam srela nikog ko se pokajao, i ravnodušan vratio kući. Svi su nastavili da neguju to prijateljstvo, razlika je smo u dužini i brzini koraka.

Dejan Ignjić