Emocija. U ovoj reči sadržan je koncert koji je sinoć održao Božo Vrećo, umetnik koji je svojim nastupom uspeo da rastopi srca publike u novosadskoj Sinagogi.

Božo se na bini pojavio nešto posle 20 časova i već na samom početku mogli smo da naslutimo da će ovo biti noć o kojoj će se dugo pričati. A cappella izvođenje poznatih, i one manje poznatih, sevdalinki koje ovaj umetnik iz Bosne i Hercegovine prezentuje sa toliko emocije oduševilo je publiku u Sinagogi. Kao hipnotisani, gledali su u biće ljubavi, kako je sam sebe opisao u intervjuu za naš portal, koje je ispred njih, u dugoj crvenoj haljini, opevalo neke od najlepših ljubavnih i životnih priča. Tu “omađijanost” primetio je i sam Vrećo, pa im se u jednom trenutku obratio rečima:

– Nešto ste mi tihi, samo me upijate.

I zaista, ova martovska noć bila je kao upijanja nekog divnog osećaja koji smo davn negde usput izgubili. Možda ni sami nismo bili svesni o kojem se osećaju zapravo radi, i kada je nestao, ali Božo nas je svojom pesmom definitivno podsetio na njega. Melanholiju koju sevdah nosi sa sobom maestralno je razbijao neposrednom komunikacijom sa publikom, pa su se tako u nekoliko minuta smenjivali suze i smeh, tuga i sreća.

Neke od numera u kojima je publika u Novom Sadu sinoć imala priliku da uživa bile su: „Zapevala sojka ptica“, „Osman“, „Majka sinu kose milovala“ koja je i kod umetnika, ali i kod dela publike, izazvala suze, „Teško meni jadnoj u Sarajevu samoj“, „Aladža“ dirljiva priča o majci i sinu koji se vraća u rodni grad nakon što su ga kao malog odveli janjičari, „U Stambolu na Bosforu“, „Jalh“, „Lejlija“ koju je Vrećo napisao i posvetio svojoj majci, „Sahtijan“ i mnoge druge… A posebno oduševljenje je nastupilo kada je otpevao „Zemi me, zemi“, otkrivši nam tako samo delić onog što nam on i Kokan Mladenović, koji je inače bio u publici sinoć, spremaju u predstavi Koštana.

Koncert je trajao oko sat i po što je sudeći po aplauzima, stojećim ovacijama i dva bisa na koja ga je publika vraćala bilo malo. Novosađani su želeli još, ali je on poput ptice iz “Aladže” nestao iza vrata, bez suvišnih reči i patetičnih opraštanja.

Svoje oduševljenje nastupom u našem gradu podelio je na društvenim rmežama.

– Dragi moj Novi Sade, voljeni moji… Hvala za svu sinoćnju ljubav, za one zagrljaje, suze, darove i osmijehe i višeminutne aplauze kojim ste me vraćali iznova i iznova. Prekrasno je sve bilo sinoć. I ta naša radost i tuga koje su se prelivale, i te naše suze i osmijesi, i moja pjesma koja je širila krila najljepšom i veličanstvenom sinagogom o kojoj sam sanjao. Hvala Vam voljeni moji na onoj i onolikoj ljubavi, na tome što sam dio Vaših srca i što se niste libili da mi to i pokažete. Ja se vraćam doma danas i sretan sam, presretan. I kao Božo i kao Koštana, jer se imam kome vratiti i hoću. Za sve, voljeni moji, za sve, dubok naklon i hvala! – napisao je Vrećo na Fejsbuku nakon koncerta.