U Srbiji će u narednih pet godina između 5.000 i 7.000 nastavnika otići u penziju, a u celoj zemlji na nastavničkim smerovima se godišnje školuje između 500 i 700 nastavnika, rekao je za N1 dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić.

Govoreći o pozicijama studenata u emisiji Newsnight, profesor Roglić je rekao da je, kada je reč o interesovanju mladih za rad u prosveti, situacija katastrofalna.

– Hemija je ove godine na nastavnički smer upisala tri studenta, od kojih je vrlo verovatno da će se dva prebaciti na neki drugi smer. Neka naša istraživanja pokazuju da će u Srbiji u narednih pet godina otići u penziju između 5.000 i 7.000 nastavnika. Cela Srbija na godišnjem nivo školuje između 500 i 700 nastavnika. Ovaj trend ako se nastavi, brzo ćemo ostati bez nastavnika – rekao je on.

Od ministarstva su, dodaje, tražili da se utvrdi koliko nastavnika nedostaje po regionima i imaju obećanje da će taj zahtev biti realizovan.

Rešenja?

Roglić predlaže da se pokuša da se regionalnim stipendijama stimulišu deca da upisuju nastavničke smerove i to tačno one koji su deficitarni, pa da se zbog tih stipendija obavežu da će neko vreme raditi u školi.

Profesor ističe da je, da bi prosveta bila konkuretna kao izbor karijere, neophodno povećati plate.

– I mora im se vratiti pozicija koju su nekad imali – da budu ljudi autoriteta, a ne neko na kome se iživljavaju i deca, i roditelji, i ceo sistem – kazao je.

Standard – takođe velik problem

Neki studenti su morali da napuste školovanje jer je deo njih morao da radi da bi mogli da priušti život u drugom gradu. Tome su doprinele veće kirije, nedovoljan broj mesta u domovima i nemogućnost dobijanja plaćene prakse.

U Novom Sadu malo bolja situacija

Profesor Roglić kaže da je istraživao broj studenata koji upisuju fakultete i da Novi Sad beleži mnogo manji pad od Univerziteta u Beogradu, jer je život ovde jeftiniji nego u prestonici.

– Veliki broj studenata iz regiona koji su dolazili u Beograd, sada gravitiraju ka Novom Sadu. Ove godine se na UB upisalo 3.900 studenata na samofinansiranje, 6.500 upisalo je privatne fakultete gde su školarine mnogo veće, a ostalo je 1.790 praznih budžetskih mesta. Tu ulazimo u neke nelogičnosti – zaključio je.

Tekst u celosti pročitajte na sajtu N1.