Kada krećemo na put ili stižemo sa njega, nismo toliko koncentisani na ručni prtljag: pažnja nam je usmerena na polazak autobusa, smeštanje na sedišta, ili, pak, stavljanje ili vađenje kofera iz prtljažnika. Upravo to je mnoge naše sugrađane koštalo krađe novčanika sa novcem i svim ličnim dokumentima.

Da su u Novom Sadu krađe u blizini autobuske i železničke stanice izuzetno učestala pojava, pogotovo u jeku sezone godišnjih odmora, svedoči i niz iskustava naših čitalaca. Ovaj problem prisutan je godinama i, koliko uočavamo, nikako da mu se stane na put.

– Moja mama je pokradena na autobuskoj stanici kod Univerexporta, prekoputa Železničkog parka. Pre nekoliko dana. Pozvali smo i policiju. Nažalost, kažu da u tom kvartu imaju česte prijave krađe – opisuje naša čitateljka Nevena O.

Novosađanka Danka K. kaže da je na autobuskoj stanici mestu opljačkana već nekoliko puta.

– Ranije su krađe bile svakodnevne kod lokomotive, kada su autobusi kretali odatle. Takođe, bilo je toga i na Železničkoj stanici. Sada su lopovi usmereni najviše na samu autobusku stanicu, na deo gde se putnici ukrcavaju ili iskrcavaju, a li i svuda okolo, dok stižu ili traže prevoz. Moja komšinica je primetila tek u autobusu da joj nema novčanika, a krenula je na more. Zamislite kakav je to bio šok, a i problem, krenuti na letovanje bez novca – navodi Simona P, koja često putuje, te je više puta bila svedok užasavanja nekog od saputnika kada shvati da novčanika nema.

Na pojedinim novosadskim Fejsbuk grupama u ovom periodu godine bude i po nekoliko objava dnevno o krađama baš na ovim lokacijama. Ljudi u tim situacijama zaista budu očajni i mnogima presedne kompletan odmor, a komplikacije koje to izazove nisu baš lako i brzo rešive.

Naša sugrađanka A. B. podelila je sa nama svoje iskustvo s početka jula.

– Tog jutra u 7 časova kada sam se vratila iz Crne Gore, dok sam vadila kofer iz busa, ukrali su mi novčanik. Sa sve parama, mađarskim i srpskim ličnim kartama, zdravstvenom knjižicom, karticama banke… 90% sam sigurna i ko je maznuo – navodi ona.

Dodaje da ju je vozač autobusa odmah poslao do policijskih kola pored “nesrećne” nadstrešnice i čuvao je osobu za koju je A. B. bila sigurna da ju je opljačkao.

– Dve policajke su se jedva udostojile da izađu iz auta, odvukla sam ih do perona 16 gde stoji i kamera i lako može da se utvrdi ko je uzeo novčanik. Ali: “To nije naša nadležnost, idite u PU Detelinara“. Ni da me pitaju kako se zovem, ni šta se desilo, niti da ispitaju lika, a sigurna sam da je on. Kamera bi potvrdila. Pa sam im svašta rekla – nastavlja ona opisivanje nemilog događaja.

Ističe da su vozači autobusa takođe potvrdili njenu priču, ali to nije bilo dovoljno, jer, kako kaže, “nije njihova nadležnost”.

– Otišla sam do autobuske i tražila da provere kamere. Rekli su da ne mogu, to je nadležnost policije. Krenula sam do PU Detelinara bez svih papira i dokumenata i para, hvala divnim vozačima i nepoznatim gospođama i jednom bračnom paru koji su sve vreme ostali sa mnom i dali mi broj telefona da budu svedoci i da ih zovem za bilo šta i nudili mi pare da se barem vratim kući ili do policijske stanice. Odjavila sam sve kartice, bila u PU Detelinara, zvala sam mađarsku ambasadu, učinila sam sve što sam mogla – rezignirana je ova Novosađanka, čiji novčanik i dokumenta nikada nisu nađeni, niti vraćeni.

Podsećamo, postoji još mnogo mesta gde su džeparoši, nažalost, svaki dan “u akciji”: gradski autobusi, domovi zdravlja, pijace, prodavnice, gradske plaže… Svuda gde ima dosta starijih sugrađana, ali i onih kojima je fokus na nečemu drugom: kupovini, razgledanju, čekanju u redovima ili, pak, uživanju… Više o tome možete pročitati u povezanim vestima.

I mala nepažnja, u trajanju od nekoliko sekundi, može košta kompletne plate ili ušteđevine, a da ne pominjemo ponovno pravljenje dokumenata. S obzirom na to da je džeparoša očigledno previše i da jedni te isti likovi haraju godinama istim kvartovima, a ne bivaju adekvatno procesuirani, ne preostaje nam ništa drugo no da “otvorimo četvoro očiju” i ne opuštamo se ni na trenutak.