Više od 1.000 beba rođeno je zahvaljujući vantelesnoj oplodnji u Zavodu za humanu reprodukciju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Vojvodine

Od skromnih početaka pre bezmalo pola veka i uspešnosti koja je bila od dva do tri odsto, novosadski lekari sada su lideri u lečenju bračnog steriliteta i postupka vantelesne oplodnje, a uspešnost je 40 odsto, prenosi “Dnevnik”. 

Klinika se od 70-ih godina prošlog veka bavi planiranjem porodice i sarađivali su sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, kao i sa UNICEF-om. Posebno odeljenje za vantelesnu oplodnju oformljeno je 90-ih godina, kada je profesor dr Milenko Bujas nabavio opremu i u tim uključio biologa. Klinika za ginekologiju i akušerstvo u Novom Sadu sprovodi program VTO od 8. marta 1989. godine, a prvo dete je rođeno 1990. godine. Upravnik Klinike za ginekologiju i akušerstvo profesor dr Tihomir Vejnović kaže da je to bio novi početak u lečenju bračne neplodnosti.

– Vantelesna oplodnja je timski rad u koji su uključeni ginekolozi, akušeri, biolozi. Sve to ne bi bilo moguće bez sofisticirane opreme, neophodne za stvaranje novog života. U početku su rezultati vantelesne oplodnje bili skromni i iznosili su od dva do tri odsto, a sada je uspešnost 40 odsto i poslednjih godina smo u vrhu lečenja steriliteta u Vojvodini i Srbiji – kazao je dr Vejnović.

Način lečenja steriliteta na početku je bio operativno rešavanje začepljenih jajovoda, od 80-ih godina počeli su da se uvode lekovi i operacije, a sada je to procedura vantelesne oplodnje po najsavrmenijim metodama.

Pod bračnom neplodnošću podrazumeva se kako “Dnevnik” prenosi stanje kada i nakon godinu dana kontinuiranih seksualnih odnosa, a bez upotrebe kontraceptivnih sredstava, izostane željena trudnoća. Jedna od metoda rešavanja bračne neplodnosti je i vantelesna oplodnja (VTO), a indikacije za vantelesnu oplodnju mogu da budu i sterilitet žene i sterilitet muškarca.

Opširnije o ovoj temi pročitajte OVDE.