Venecijanska komisija objavila je mišljenje o tzv. “Mrdićevim zakonima” u kojim je izrazila žaljenje zbog izostanka javne rasprave, i ukazala na niz ozbiljnih nedostataka u izmenama koji, kako se navodi, pojedinačno i kumulativno uklanjaju ranije postojeće mehanizme zaštite samostalnosti javnog tužilaštva. Komisija je, u tom smislu, Srbiji dala devet ključnih preporuka za unapređenje pravosudnih zakona.

Oni su na zahtev predsednice Skupštine Srbije ocenili tzv. “Mrdićeve zakone”, odnosno izmene Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sudijama i Zakona o sedištima i teritorijalnoj nadležnosti sudova i javnih tužilaštava, koje je Narodna skupština usvojila 28. januara 2026. godine, piše N1.

Venecijanska komisija smatra da su ove zakonske promene u oblastima od ključnog društvenog značaja — pravosuđu i javnom tužilaštvu — zahtevale ozbiljnu javnu raspravu, pluralističko učešće, konsultacije sa relevantnim akterima i temeljnu procenu uticaja. Komisija sa žaljenjem konstatuje da ovi elementi nisu bili prisutni i preporučuje da se ubuduće dosledno primenjuju principi transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate.

Iz Venecijanske komisije podsećaju i da su predstavnici vlasti u Srbiji objasnili da je cilj ovih izmena unapređenje efikasnosti pravosuđa i javnog tužilaštva, kao i povećanje jasnoće i sistemske koherentnosti relevantnog pravnog okvira.

U pogledu sadržine izmena, Venecijanska komisija navodi da prepoznaje legitimnost ciljeva vlasti — unapređenje efikasnosti i jasnoće pravnog sistema — i prihvata prenos nadležnosti za odlučivanje o privremenim upućivanjima na Visoki savet tužilaštva, kao telo koje može obezbediti objektivno i transparentno upravljanje kadrovima u tužilaštvu.

Ipak, Komisija ukazuje na niz, kako se ističe, ozbiljnih nedostataka u izmenama, koji pojedinačno i kumulativno uklanjaju ranije postojeće mehanizme zaštite samostalnosti javnog tužilaštva.

U tom smislu, daje sledeće ključne preporuke:

• Vratiti nehijerarhijski sistem odlučivanja o prigovorima na obavezna uputstva i odluke o devoluciji i supstituciji.

• Nadležnost za odlučivanje o prigovorima na godišnji program rada treba da ostane u okviru Visokog saveta tužilaštva.

• Umesto obavezne prethodne saglasnosti, zakon treba da precizira u kojim slučajevima Vrhovno javno tužilaštvo ima obavezu da obavesti Ministarstvo pravde o međunarodnim sporazumima o saradnji.

• Privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca treba ograničiti na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog imenovanja.

• Isključiti mogućnost ponovnog izbora glavnih javnih tužilaca na isto mesto po isteku mandata.

• Ukinuti mogućnost ponavljanja privremenih upućivanja i ograničiti ih na ista hijerarhijska nivoa, uz zadržavanje njihove izuzetne prirode.

• Tužioce čija su upućivanja prerano okončana treba vratiti na funkcije, uz uvođenje mehanizma za njihovu postepenu zamenu kroz redovna imenovanja.

• Obezbediti veću strukturnu i operativnu autonomiju Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal.

• Mandati predsednika sudova treba da budu po pravilu neobnovljivi, uz izuzetke u ograničenim slučajevima.

Venecijanska komisija je navela i kako smatra da je potrebno sprovesti dodatne studije i analize uticaja u vezi sa reorganizacijom mreže sudova i tužilaštava, zasnovane na sveobuhvatnoj analizi ključnih faktora i mogućih alternativnih rešenja.

Venecijanska komisija poručuje i da prima k znanju i pozdravlja spremnost vlasti Republike Srbije da preduzmu potrebne korake radi sprovođenja ovih preporuka i ostaje na raspolaganju za dalju pomoć, uključujući ocenu budućih nacrta zakonskih izmena, zaključuje N1.