Prvog januara na svet je stupila generacija “Beta”. Šta možemo očekivati od Beta generacije, kako ih razumeti i da li će im uloge roditelja, nastavnika, drugara zameniti veštačka inteligencija?

O svemu tome je za Euronews Srbija govorila Smiljana Grujić, psiholog i psihoterapeutkinja. 

Grujić je navela razlike između Alfa i Beta generacije i istakla posebnosti Beta generacije koja dolazi od početka 2025. godine. 

– Osobe rođene između 1. januara 2025. godine i 2039. godine pripadaće generaciji Beta. To je generacija koja će živeti u 22. veku i koja će, što se tiče suživota, imati veštačku inteligenciju. Upravo je to ono po čemu se generacija Alfa razlikuje od generacije Beta. Generacija Alfa su digitalni urođenici koji su se rodili sa društvenim mrežama i internetom, dok će Beti fokus biti na veštačkoj inteligenciji – objašnjava Grujić.

Dodaje da sada ne možemo da znamo šta će veštačka inteligencija doneti generaciji Beta, ali svakako da će biti mnogo izazova što se tiče roditelja, kao što i dan-danas ima mnogo izaziva što se tiče društvenih mreža.

– U ovom trenutku važno je staviti fokus na način upotrebe veštačke inteligencije koju već sada neki koriste, a koje će naredne generacije još više koristiti. Jako je važno da se ljudi osveste i da roditelji znaju kako će se odnositi prema tome, da li će zabranjivati, da li će podsticati – obrazlaže ona. 

Kada je u pitanju veštačka inteligencija, sagovornica navodi kako rešenje nije u zabranama, već u razumevanju. 

– Što se tiče i veštačke inteligencije, zabrane neće biti rešenje, a čak i da brane, neće moći ništa sa tim da postignu. Roditelji će morati da prate svoju decu i da svi zajedno shvatimo da je digitalna revolucija nešto što je nezaustavljivo. Dakle da probamo da se prilagodimo tome, ali tako da budemo posvećeni deci, da razvijamo kritičko promišljanje o svemu, da pratimo šta deca rade na mrežama – kaže ona.

Ističe kako razgovor i građenje odnosa predstavljaju najbolju prevenciju. 

– Jako je bitno da roditelji prate svoju decu i da razgovaraju sa njima, da budu u toku i da budu posvećeni. Naravno, to je jako teško, zato što roditelji imaju jako malo vremena da budu posvećeni svojoj deci, jer rade, jer su pod stresom – kaže sagovornica.

Grujić ističe kako je alijenacija jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju moderne porodice. 

Navodi kako roditelji očekuju od svoje dece ono što društvo očekuje od njih.

– Roditelji to očekuju od dece, da postižu rezultate, da imaju dobra postignuća u školi. Niko više ne pita ni roditelje ni decu kako se osećaju, šta je ono što im treba, da li su zadovoljni, da li nešto mogu da promene da bi bili zadovoljni, nego se živi po nekom automatizmu zaboravljajući moć odnosa – kaže ona.

Ističe da veštačka inteligencija ne može da nadomesti odnos između roditelja i dece.

– A to je nešto što je jako važno – odnos između roditelja i dece je nešto što ni veštačka inteligencija  ne može nadomesiti – kaže Smiljana Grujić.

Smatra kako će nastupajuće doba doneti nove izazove pred roditelje.

– Pred roditeljima su veliki izazovi, njima nije lako, ali rne smeju da zaborave da kontakt sa decom, makar i mali, najvažniji – objašnjava ona. 

Vreme provedeno sa decom to je najbolji poklon koje roditelji mogu da daju svojoj deci. 

Na pitanje da li će Beta generacija ceniti ljudski momenat uzimajuću u obzir da joj je veštačka inteligencija najveći saveznik, Grujić kaže da smo svi pred ispitom

– Mislim da ćemo to tek da vidimo i da smo svi pred ispitom. U ovom trenutku ne znamo kako će to izgledati, ali ono što znamo to je da živimo sada i ovde, treba da damo sve od sebe da se ne vraćamo u prošlost i da ne pričamo da je u naše vreme bilo drugačije. Na nama je da gradimo te odnose u tim malim trenucima zajedništva, da se oslonimo na odrasle osobe koje su nam važne i da podržimo te odrasle osobe da budu važne i našoj deci. Da se ne udaljavamo jedni od drugih, nego da zajedno podržimo jedni druge da bi sve te izazove pred nama  lakše prebrodili ili lakše živeli sa tim – zaključuje psiholog.