Centar grada je Novosađanima do pre desetak godina bio omiljena destinacija za kupovinu garderobe, cipela i ostalih sitnica. Posebnu draž prilikom šopinga imali su pasaži u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici, gde su butici bili načičkani jedan do drugog.

Osim radnji, tu su bile smeštene i kafanice i kafići, frizerski i kozmetički saloni, prodavnice s rukotvorinama, praktično je sve bilo nadohvat ruke i na jednom mestu. Međutim, slika je danas sasvim drugačija i, moglo bi se reći, više nego tužna.

Da li zbog otvaranja tržnih centara, slabe kupovne moći ili previsokih zakupa, većina lokala u pasažima je pozatvarana i zato oni sada deluju sablasno, a ukoliko kojim slučajem zalutate u neki od novosadskih prolaza, možda vam se učini da ste se našli u nekoj od epizoda “Zone sumraka”.

Zapostavljani i zapušteni, izgledaju kao putevi kojima se retko ide, a opet pasaži su spojnice i prečice paralelnih gradskih ulica koje čine posebnu draž Novog Sada.

U skoro svim ovim “uskim prolazima”, posebno u Dunavskoj, slika je identična, ljudi tuda ne prolaze, na vratima objekata su katanci, prozori su prašnjavi i “umuzgani”, a na svakom drugom piše da je za izdavanje ili na prodaju.

Malobrojni vlasnici koji još rade žale se kako su dažbine visoke, a promet svakim danom sve slabiji, te zato navode da je pitanje dana kada će i oni staviti katanac na svoje lokale.

Oni smatraju da je ovom stanju doprinelo i otvaranje tržnih centara, a ukoliko se tome doda i sve lošija kupovna moć, ne treba da začudi ako se ove slike sablasno praznih lokala iz pasaža polako presele i u Dunavsku ulicu.

U prolazima u Zmaj Jovinoj situacija je nešto bolja, ali i ovde je svaki drugi ili treći lokal prazan, jedan od njih je i nekada popularni klub “Kaž’te”.

Iz tog razloga, agencije za nekretnine prepune su oglasa u kojima se upravo lokali u centru prodaju ili izdaju.

Cena varira i zavisi od kvadrature, te za lokal u nekom od pasaža treba mesečno izdvojiti od 300 do 1.200 evra i više, dok oni koji su na prodaju staju od 30.000 do 100.000 evra.

Čini se da zainteresovanih nema, jer se pojedine nekretnine preko oglasa bezuspešno prodaju, odnosno izdaju već godinama.

U Pašićevoj ulici, na opšte iznenađenje, svi lokali rade, osim onog najvećeg, koji takođe “traži” novog vlasnika.

U prilog tome ide i podatak Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) gde se navodi da je u Novom Sadu promet nekretnina u trećem tromesečju 2020. godini neznatno opao, ali je ipak na tržištu poslovnih objekata u odnosu na treći kvartal 2019. godine zabeleženo blago povećanje.

Kako saznajemo u agencijama za promet nekretninama, potražnje za lokalima ima, ali se definitivno oni u pasažima traže manje i nisu baš aktuelni, posebno zato što su zavučeni pa nemaju ulični izlog i ulaz sa ulice.

– Lokali u pasažima su većinom u centru, ali zbog prilaza i istovara robe nisu zgodni za butike. Takođ,e u pasažu retko ko ima tu mogućnost da postavi baštu, što svakako nije dobro za kafiće, jer im taj nedostatak tokom leta smanjuje promet. Zato je i u boljim vremenima bilo praznih lokala, a praksa pokazuje da kada je kriza onda se i ulični lokali prazne, a u pasažima među prvima. I tržni centri su uticali na zatvaranje lokala, jer kupci u njima imaju sve na jednom mestu što nije slučaj sa robom u pasažu – slažu se agenti za prodaju nekretnina

Ništa bolja situacija nije ni u SPC “Vojvodina”, jer na većini lokala piše – “daje se u zakup”. Neke lokale u nekada popularnom Spensu davnih dana su pretvorili u kancelarije pojedinih javnih preduzeća.

Vlasnik jednog lokala na Spensu kaže da ga ovo ne čudi, jer su zakupi veoma skupi.

– Samo dva meseca nam je uprava dala neke povlastice i posle toga su sve vratili na staro. Jednostavno, Spens je odavno mrtav i umesto da spuste cene zakupa kako bi što više ljudi moglo da privređuje, oni drže cenu zakupa kao da su lokali od suvog zlata – ističe naš sagovornik.

Zabeležila: Ljiljana Natošević Milovanović
Foto: Aleksandar Jovanović