Od časa kada sam saznao da su, dok sam bio na putu u inostranstvu, moji psi nasmrt izujedali komšiju Đurđa Marčetu (84), hteo sam da preuzmem krivicu i da umesto supruge Igore (29) ja odgovaram za to što se dogodilo. Ja sam njihov vlasnik, a ona se o životinjama samo starala u mom odsustvu.

Ovo za “Novosti” kaže Rade Maksimović (36) iz Petrovaradina, čija su dva staforda pre mesec dana usmrtila njegovog komšiju.

Tako nešto, nažalost, zakon i naše pravo ne dopušta. I te kako smo svesni tragedije i ne bežimo od odgovornosti, ali nama, njenim najbližim, posebno našoj deci, teško pada što joj je produžen pritvor za još 30 dana. Ako tako mora, bar da joj stave nanogvicu i dozvole da bude kod kuće sa sinom i ćerkom.

Izražavajući duboko žaljenje što je deda Đuro stradao na tako strašan način, Rade Maksimović (36) iz Petrovaradina, vlasnik dva američka staford terijera, to veli u razgovoru za naš list, i dodaje da je Igora u zoru tog nesrećnog 12. jula učinila sve što je mogla da spasi prvog komšiju. Pokušavajući da skloni životinje od nesrećnog starca i sama je bila povređena po rukama.

– Neshvatljivo mi je da je u odluci o produžetku Igorinog pritvora navedeno da bi ako je puste da se brani sa slobode, mogla da ponovi krivično delo – kaže Rade. – Kako je to moguće kada su psi odmah odvedeni u prihvatilište, gde se i danasnalaze. Moja supruga nikada nikome ništa nažao nije učinila, i deda Đuri je kad su dečji rođendani odnosila parče torte. On je deci uzvraćao voćem iz svoje bašte.

Prihvatajući odgovornost i krivicu, Rade kaže da mu ni danas nije jasno zašto su psi nasrnuli na deda Đuru, jer je znao životinje, a i one njega. Za četiri godine, koliko ih ima, na komšiju nikada nisu ni zalajali, što je u sudu izjavio i jedan svedok. To, kazuje dalje naš sagovornik, mogu da potvrde mnogi.

– Svestan sam da za ugašen ljudski život popravnog nema – kaže Rade, nemoćno sležući ramenima. – Čitavu scenu, kada je supruga, čuvši lavež pasa, u pidžami istrčala u dvorište, a zatim, preskočivši žičanu ogradu pritrčala komšiji, videla je i naša devetogodišnja ćerka, koja je kao i dve godine mlađi sin, jako vezana za majku. Odvojenost od nje im teško pada.

Psi starosti tri i po i četiri godine, po tvrdnjama njihovog sada već bivšeg vlasnika, nisu bili agresivni. Iz boksova u dnu dvorišta izlazili su samo kada je on kod kuće. Igora, koja još od detinjstva iz rata u Bosni ima strah kada je bez muža sama sa decom, odlučila je da ih kobnog dana pusti u dvorište.

Ostatak teksta pročitajte OVDE!