Gotovo 40 odsto sajtova za onlajn kupovinu služi se manipulativnim tehnikama, pokazalo je istraživanje sprovedeno u 23 zemlje članice Evropske unije, Norveške i Islanda.

Najčešće je reč o skrivanju važnih informacija, kao što je postavljanje lažnih rokova za kupovinu proizvoda. Stručnjaci kažu da trgovci na internetu obmanjuju i kupce u Srbiji, a na to su više puta upozoravali i iz udruženja potrošača.

Skoro svaki funkcionalno pismeni pojedinac uverio se u marketinšku mantru da gotovo svaki proizvod može biti dostupan jednim klikom. Samo što put od ishitrene odluke za kupovinom i susreta sa kurirskom službom nekada može biti trnovitiji od odlaska u radnju. Loša iskustva online kupovine brzo se šire internetom, pa mnogi i zbog toga i dalje pazare na tradicionalan način.

U Srbiji se onlajn kupovina uvećala za pet godina čak devet puta. Žarko Malinović iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine rekao za Euronews Srbija da je tržišna inspekcija opremljena najmodernijim softverima i da su samo prošle godine identifikovali i reagovali na više od 48.000 nedozvoljenih oglasnih poruka preko interneta. 

On smatra da, ako je pandemija donela nešto dobro, to je razvoj elektronske trgovine i to ne samo u segmetntu broja transakcija, već kod promena navika potrošača kada je u pitanju ovaj vid trgovine.

– Rast beležimo i u 2022. godini, a činjenica da smo obavili više od 43 miliona transakcija govori da mi imamo značajan rast iz godine u godinu. U smislu vrednosti tih transakcija mi beležimo značajan rast. Više od 81 milijardu dinara smo prometovali kroz onlajn trgovinu, a u stranim valutama, ono što Narodna banka Srbije beleži je više od 500 miliona evra vrednosti tarnsakcija – izjavio je Malinović za Euronews Srbija.

Ipak, duga je lista problema i izazova kojima su izloženi potrošači kod onlajn trgovine. Kupci se najčešće žale da im se proizvod ne isporuči u propisanom roku ili da ga uopšte nisu dobili. Dešava se i da trgovci ne navedu precizno troškove dostave, a stručnjaci kažu da u tom slučaju kupac nije dužan da plati troškove transporta. 

Najčešće prevare se dešavaju kada se kupuje od neregistrovanih prodavaca, ali mnogi potrošači ih ne prepoznaju na vreme.

– Kada otvorite stranicu možete da vidite da li je prodavac registrovan, jer to ima obavezu da istakne. Logično je da na instagram stranici “muška garderoba” iza koje ne stoji nikakvo pravno lice vi ne možete da očekujete da imate registrovanog i legalnog trgovca. Kupci bi trebalo da uključe i potrošačku logiku, jer se u nelegalnoj onlajn ponudi često dešava da vam neko nudi proizvod za deset puta manji iznos od njegove realne vrednosti. Tu u najvećoj meri govorimo o proizvodima koji su falsifikati – napominje Malinović.

Tekst u celosti pročitajte ovde.