U poslednje vreme na graničnim prelazima Srbije sve je više otkrivenih pokušaja krijumčarenja zlata. Pre nekoliko dana, prema saopštenju Uprave carina, u torbi 43-godišnje putnice pronađene su dve zlatne poluge teške 200 grama, sa oznakom 999,9, što govori o apsolutnoj čistoći zlata.

Neprolazna vrednost još više je na ceni u periodima krize. Zato je trgovina zlatnim polugama, a posebno nelegalna, u prethodnim mesecima sve češća. Samo u prethodne dve godine zaplenjeno je 37 kilograma zlata.

Olivera Radovanović iz Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja navodi da je od početka godine do danas zaplenjeno oko 17 kilograma zlata.

– Zlato se krijumčari u različitim oblicima, u vidu zlatnih poluga, pločica, listića, ali najčešće nakit dodaje – Radovanovićeva.

Na kontrolnom punktu Merdare krajem marta zaplenjeno je u jednom putničkom automobilu rekordnih 11,6 kilograma zlata.

Radovanovićeva kaže da se zlato najčešće krijumčari iz Turske ka zemljama EU, zato što je u Turskoj mnogo jeftinije nego u zemljama Zapadne Evrope.

– Mi beležimo slučajeve i na ulazu u zemlju i na izlazu iz zemlje, ali najčešće smo samo zemlja tranzita, s obzirom na to da se nalazimo na raskrsnici puteva između istoka i zapada – objašnjava Radovanovićeva.

Petar Maksić iz Uprave carina kaže da su u regionu možda najopremljeniji, pošto imaju deset mobilnih skenera koji funkcionišu na svim većim graničnim prelazima, i oni znatno ubrzavaju rad carine.

Šverceri su samo kuriri u lancu krijumčarenja zlata, najviše rizikuju, najmanje zarađuju i najčešće budu uhvaćeni. Do pravosnažne sudske presude zlato se zadržava u Upravi carina, a kada sud donese odluku, trajno se oduzima i stavlja na licitaciju. Sredstva od prodaje idu u državni budžet.

Maksić ističe da krijumčari “svaki dan napreduju”, svaki dan pokušavaju da izvrdaju organe carine i da sakriju negde nešto.

– Imali smo nalaženje, stavili su u tegle “nutele zlato”, stavljali su u tube od kalodonta, zlato se nalazi u raznim šupljinama, na neprijatnim mestima. Čak i fizički pregled samog putnika znači, jer nalazi se zalepljeno za stomak, ispod pazuha, ispod grudi. Raznih načina za švercovanje zlata postoji – navodi Maksić.

Rastuća inflacija širom sveta podiže cenu zlata. Unca – 31,1 gram zlata, dostigla je ove sedmice novi višenedeljni maksimum, blizu 2.000 dolara.

Vrednost unce zlata 1980. godine bila je 400 dolara, 2017. oko 1.400. Stoga je razumljivo prebacivanje kapitala u sigurnije utočište,  a to dovodi i do rasta krijumčarenja.

Ceo tekst pročitajte na sajtu RTS-a.