Jedan od najstresnijih događaja u životu je razvod braka, a jedno od glavnih pitanja koje ova situacija poteže jeste podela nekretnine.

Advokat Krunić Brane pružio je u razgovoru za 4zida korisne pravne savete za ovu životnu situaciju.

Krunić je za 4zida istakao da imovina supružnika može da se deli za vreme trajanja braka ili, što je češće slučaj, za vreme razvoda braka.

U ovim okolnostima, postavlja se pitanje statusa imovine, da li je ona zajednička ili posebna i kako se uopšte deli, prenosi Danas.

Posebna imovina predstavlja imovinu koja se izuzima iz procesa bilo kakve deobe i ona pripada isključivo supružniku koji ju je stekao, dok je zajednička ona koju su supružnici stekli zajedničkim radom u toku trajanja braka.

Dokazivanje toga koji je supružnik šta stekao zaista može da predstavlja problem, jer se mora najpre utvrditi koja imovina predstavlja posebnu imovinu – kako bi se ona mogla izuzeti iz podele, a kasnije utvrditi i veličinu udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini.

Šta je posebna imovina?

Posebna imovina propisana je zakonom, konkretno članon 168. Porodičnog zakona RS, a uprošćeno shvatanje bi glasilo: 

• Imovina stečena bilo kojim pravnim poslom pre zaključenja braka

• Imovina stečena besteretnim sticanjem za vreme trajanja braka (npr. sticanje imovine rešenjem o nasleđivanju ili ugovorom o poklonu nekog od supružnika)

• Prihodi od posebne imovine koji nisu rezultat rada bračnih drugova (npr. dividende ako je neki od supružnika vlasnik privrednog društva)

• Pokretne stvari za ličnu upotrebu jednog bračnog druga koji nisu u nesrazmernoj vrednosti prema istim takvim stvarima drugog bračnog druga (npr. mobilni telefon)

Sa portala 4zida ukazali su i da se u praksi može naići i na specifične životne okolnosti. Stoga posebnu imovinu čine i:

• Pokretne stvari koje su nabavljene na osnovu ugovora o kupoprodaji pre zaključenja braka a isplata kreditnih obaveza je započeta ili nastavljena tokom trajanja braka

• Novčana sredstva dobijena na osnovu naknade štete

• Imovinske obaveze koje terete jednog supružnika a nastale su pre zaključenja braka (npr. kredit)

Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.

Šta spada u zajedničku imovinu?

Zajednička imovina utvrđena je članom 171. Porodičnog zakona i tu spada:

• Imovina stečena radom tokom trajanja braka

• Prihodi od zajedničke imovine (npr. izdavanje stana koji su supružnici zajednički kupili)

• Prihodi od posebne imovine koji su rezultat rada (naznačili smo gornjim primerom nadogradnju sprata na kući drugog supružnika)

• Imovina stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu

• Druga primanja bračnih drugova (npr. naknada štete za stvar u sastavu zajedničke imovine, stipendije, prava intelektualne svojine)

Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Smatra se da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek preduzima uz saglasnost drugog supružnika.

Deoba imovine – sporazumna ili sudska

Deobu zajedničke imovine može biti sporazumna ili sudska, a ona se može izvršiti za vreme braka ili posle razvoda braka.

Ukoliko postoji saglasnost supružnika o njihovoj pojedinačnoj visini u obimu udela, onda se deoba vrši u vanparničnom postupku a u slučaju nedostatka iste, u parničnom postupku.

Tekst u celosti pročitajte OVDE.