Ako kupujete flaširanu vodu, dobro obratite pažnju na etiketu i jednu oznaku kojom se industrije plastike služe, upozorila je dr Svetlana Stanišić.

Da li kada kupujete flaširanu vodu, gledate datum na poleđini flaše ili zatvaraču? Uprkos tome što etiketa na flaširanoj vodi obećava dobar kvalitet, voda u flaši kojoj je istekao rok, može da ima neprijatan ukus. Ne treba zaboraviti da ta voda ima i rok trajanja. Datum nas upozorava na to kada će hemikalije početi da utiču na ukus vode.

Kakva je plastika u koju se pakuje voda, kada nije za upotrebu i šta znači napomena proizvođača da voda može da traje neograničeno ako se pravilno skladišti, objasnila je dr Svetlana Stanišić, stručnjak za ishranu i profesorka fizičke hemije, prenosi portal Citymagazin.danas.rs.

– Voda u plastičnim flašama zavisi od uslova skladištenja. Prvo što treba da kažemo jeste da nijedna plastika nije bezbedna. Dakle, kako god da je skladišitimo, svakako će voda iz flaše da bude drugačija u odnosu na onu sa česme ili sa izvora. Naravno da voda sa česme ima mikroplastike i ne možemo da pobegnemo od toga. Činjenica je da kupovina plastičnih flaša može da ima loš uticaj na zdravlje. Što više stoji na visokoj temperaturi, to je gore. Sunčeva svetlost utiče na razgrađivanje plastike i rastvaranje hemijskih materija u toj vodi. Skladištenje na pravi način se odnosi na temperaturu i izlaganje sunčevoj svetlosti. Ponekad možete da vidite da su etikete blede i to znači da je pre stavljanja u rafove dugo bila na suncu – objasnila je dr Stanišić.

Profesorka je objasnila i koje su posledice preterane konzumacije vode iz flaše.

– Od plastike će sigurno da nam bude nešto, čak i bez obzira na to u kakvim uslovima je skladištimo. Ja, da budem iskrena, pijem vodu sa česme. Plastična ambalaža nije dobra i kad god možemo, bolje je da odaberemo staklenu ambalažu, a ako ne možemo, bolja je i voda sa česme. Nemam nijednog kolegu koji je hemičar, a koji pije vodu iz plastične ambalaže. Mi ne znamo trenutno koje su sve posledice toga. Gazirani sokovi, a posebno kiseli sadržaj poput alkohola, piva iz plastičnih flaša, preuzimaju te materije. Za sada nagađamo da su posledice povezane sa alergijama koje su sve češće, zatim autoimunim bolestima. Kad popijemo vodu iz plastične flaše, za 15 minuta se mikroplastika nađe u našoj krvi. Ako uzmete uzorak krvi ljudima, 95 odsto njih imaće aditive iz plastike – objasnila je profesorka.

Oznaka “BPA Free” je bila od ključnog značaja, ali je industrija plastike promenila taktiku.

– Plastika sama po sebi nije čak toliko loša, ali na primer, tip 3, 6 i 7 su za izbegavanje, iako se manje koriste za pakovanje hrane i pića. Međutim, aditivi iz svih vrsta plastika su problem, kao što je bisfenol A. To je jedinjenje koje se kao aditiv dodaje plastici da bi ona bila lepo providna. Aditivi daju kvalitet plastici, da može da bude savitljiva, dovoljno čvrsta, otporna na sunčevo zračenje, ali oni cure u sadržaj. Verovatno ste videli da se dečije flašice ili cucle označavaju sa “BPA Free”, što znači ‘bez bisfenola A’ ako su kvalitetniji proizvodi – objasnila je profesorka i upozorila na dodatnu oznaku:

– Šta je industrija plastike uradila tim povodom? Oni su to zamenili sa bisfenolom S, za koji se pokazalo da ima apsolutno iste štetne efekte. Napišu da je bez bisfenola A, a stave bisfenol S i tako nas čeka čitava abeceda očigledno. Kada se počelo sa proizvodnjom plastike, sredinom prošlog veka, mi smo znali da plastika u malim količinama ne može da nas ugrozi, ali sada? Sada je štetna. Na kraju krajeva, ti komadići se nalaze čak i u placenti. Nema više ni fetusa koji nije u kontaktu sa plastikom – rekla je dr Stanišić.

Filteri ne pomažu, tvrdi doktorka

– Ranije se preporučivalo zagrevanje vode zbog uništavanja mikroorganizama. Međutim, ono što mi u našem gradskom vodovodu imamo jeste više drugih minerala, a ne bakterija, pa u džezvi ostaje kamenac. Ljudi misle da je to jako štetno, a zapravo nije. Voda koja proključa prolazi kroz naše telo i ne zadržava se. Mi to samo izmokrimo. Za pravu hidrataciju se prave sportska pića koja sadrže optimalan nivo minerala. Voda sa česme je u redu, jer sadrži optimilan nivo minerala – objasnila je doktorka i otkrila šta se nalazi u vodi koja je filtrirana:

– Isto se odnosi na filtere. Sad će neko da kaže “Šta ova priča”, ali ja sam odnela vodu sa filtera i ispostavilo se da je blizu destilovane vode. Ti filteri, cevi kroz koje voda prolazi, takođe su plastični i u njima se nalaze bakterije. Ja sam svoje uzorke nosila na analizu u Zavod za javno zdravlje i pokazalo se da je bilo 6 do 10 puta više bakterija. Dobro, to nisu bakterije koje izazivaju trovanje, ali nisu bakterije koje treba da se nađu u vodi – objasnila je dr Svetlana Stanišić.