IZ ISTORIJE GRADA: Kako su 1748. Novosađani dobili privilegije

IZ ISTORIJE GRADA: Kako su 1748. Novosađani dobili privilegije

Novi Sad 1. februara slavi 270. rođendan. Te davne 1748. godine naš grad je dobio slobodu, današnji naziv, status grada, mogućnost za ekonomski i kulturni napredak, a desile su se i mnogobrojne promene.

Kao jedan od najznačajnijih datuma u istoriji Novog Sada, 1. februar je proglašen Danom grada tek 1998. godine. To je dan kada je naš grad od Marije Terezije dobio “Povelju slobodnog kraljevskog grada“, koju su građani platili 80.000 forinti. O tome šta je ovom istorijskom događaju prethodilo, koliko je on bio značajan za dalji razvoj i o nekim zanimljivim činjenicama vezanim za naš grad razgovarali smo sa Aleksandrom Stojkečićem, profesorom istorije u gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj“.

- Prvog februara se proslavlja dan kada su stanovnici varoši Petrovaradinski šanac dobili povlastice, odnosno privilegije. Taj termin slobodna kraljevska varoš znači da su stanovnici te oblasti bili podređeni direktno centralnim vlastima, odnosno vlastima u Beču i da na njihovoj teritoriji nisu postojale ingerencije županijskih vlasti. Nosioci te titule, odnosno svi stanovnici, bili su nosioci kolektivnog plemićkog statusa. Grad je kao takav, na nivou države, uvažavan kao plemićki – objašnjava nam Stojkečić šta za naš grad znači ovaj datum.



- Novi Sad do 1748. godine funkcioniše kao vojnička varoš, gde se na čelu grada nalazi čovek koji je istovremeno i vojni kapetan. U tom smislu nije baš bio pogodan za razvoj trgovine, zanatstva i ostalih poslova, a s druge strane sam položaj grada i blizina reke i tvrđave je omogućavala takav razvoj. Godine 1743. kreće razvojičenje podunavske granice, pa ti ljudi koji su bilo do tada vojnici dolaze pod vlast županije i plemića, dakle više nisu vojnici, nego postaju kmetovi. Tada su srpski stanovnici grada Novog Sada poslali jednu molbenicu gde su tražili da dobiju status slobodnog kraljevskog grada. Usledio je odgovor Marije Terezije, gde ona daje privilegovano pismo varoši, koje mi znamo kao "Povelja". Za taj status je trebalo platiti 80.000 forinti. Teško je to prevesti na današnji novac, a možda je najbliže to uraditi sa cenom zemlje. Ne bih sada napamet da govorim, ali to je bila jako velika suma, posebno ako uzmemo u obzir da su slikari za slikanje ikonostasa dobijali tri do pet hiljada forinti, a dobri slikari su bili jako cenjeni – naš sagovornik nam priča o prilikama koje su prethodile oslobođenju.


- Trebalo je dosta toga uraditi, ali najveći problem je bio kako da grad obezbedi taj novac. Pošto je grad postao vlasnik čitavog zemljišta, pa su svi oni koji su želeli da se bave zemljoradnjom morali da otkupe tu zemlju. Jedan deo sredstava priklupljen je na taj način. U to vreme kasa Marije Terezije je bila prazna i njoj je novac bio najprimarniji. Pored toga, trebalo je obeštetiti vojsku – nastavlja Stojkečić.

ZABAVA ZA VOJNIKE NEŽENJE: “Još od osnivanja Novog Sada 1694. godine, čitav prostor uz Dunav, organizovan je u Vojnu krajinu, gde su dominirali vojnici sa svojim kapetanima i organizovanim četama. Bavili su se poljoprivredom, ali osnovno zanimanje im je bilo da budu graničari i vojnici. Oni su uglavnom bile neženje, pa se stoga u Novom Sadu razvio veliki broj krčmi, odnosno javnih kuća. Već krajem 18. veka grad je imao uređena pravila vezana za javne kuće, koja su bila naređena od strane komande Tvrđave. Žene koje su pružale usluge vojnicima morale su da budu pregledane dva puta godišnje, jer je postojao strah od pojave neke zarazne bolesti“, otkriva nam profesor.


- Što se tiče same privilegije, njome je uređena vlast u gradu. Odredilo se kako će gradska vlast da funkcioniše, odredili su se organi vlasti i grad je dobio svoje sudstvo. Od tog vremena u Novom Sadu postoji sud, a kasnije će grad da otkupi
pravo da vrši smrtne kazne. Grad je dobio oslobađanje od carine, skelarine, tridesetine i čitav niz ekonomskih povlastica. Tada je grad dobio i svoj grb, koji je dosta sličan današnjem. Na plavom štitu su se nalazile tri kule srebrne boje i svaku kulu od gore opasuju kamene nadstrešnice. Kapije na kuli su zatvorene, a prozori su otvoreni i namešteni za pucanje. Iznad leprša golub, koji simbolizuje onog kojeg je Noje pustio. U simboličnom smislu, on predstavlja novu budućnost koja se rađa, iz jedne varoši koja je bila vojnički šanac rađa se slobodan grad. Nakon toga kreće jedan pravi ekonomski i kulturni napredak i razvoj grada, što će biti krunisano u 19. veku – priča nam Aleksandar o detaljima ovog dokumenta.

NESTALA POVELJA: “Originalna 'Povelja' je nestala, najverovatnije šezdesetih godina prošlog veka. Bila je čuvana u Arhivu grada Novog Sada, u zbirci gde se čuvaju dokumenti na latinskom jeziku. Grad i dan danas ima raspisanu ponudu da je otkupi, ukoliko se na nekoj aukcijskoj prodaji pojavi. Nezvanično, među nama istoričarima postoje dva mišljenja šta se desilo sa Poveljom: jedna grupa smatra da ju je verovatno neko od uticajnih ljudi iz sveta politike i kulture 'prisvojio' prilikom posete, a druga grupa smatra da se ona i danas nalazi u Arhivu grada Novog Sada, ali je negde zaturena.“, saznajemo ovu zanimljivu informaciju od našeg sagovornika.


- Specifičnost grada, koja ga krasi još od perioda 18. veka, pa do dan danas, jeste velika doza tolerancije. U gradu su živele dve značajne zajednice, pravoslavna i katolička. Naravno, uz određen broj Jevreja, Jermena, kasnije i protestanata. Ipak te dve zajednice su bile one koje su udarale tempo razvoja grada. Ta doza poštovanja i tolerancije postojala je još iz perioda pre nego što će Novi Sad dobiti status slobodnog grada. Prvenstveno su Srbi, koji su bili zanatlije i trgovci, izneli to da grad dobije slobodu. Naravno, uz pomoć katolika. Pošto je Habzburška monarhija važila za katoličku državu, bio je običaj da se na čelu svih vlasti nalaze katolici. Novi Sad je po tom pitanju bio malo drugačiji, pa su predstavnici pravoslavne i katoličke zajednice napravili dogovor da budu podjednako zastupljeni u vlasti. Napravljen je dogovor da varoški biro jednom bude iz reda katolika, a naredni put iz reda pravoslavnih – kaže Aleksandar.

PODELA NOVOG SADA: “Od današnjeg Trga slobode kada se ide na istok Zmaj Jovinom ulicom, Grčkoškolskom, Laze Telečkog, Pašićevom pa prema Almaškom kraju, uglavnom su živeli pravoslavni. Kada se ide do Šafarikove ulice, pa prema Futoškom putu, pa sve do Železničke ulice i Kralja Aleksandra, to je bio deo gde su živeli katolici i protestanti. Futoška ulica je bila poznata po tome što je u 18. veku tamo živelo dosta Nemaca, a ulica koju danas zovemo Jevrejska je bila poznata kao Jevrejska četvrt.“, Aleksandar nas bolje upoznaje sa istorijom našeg grada.


Razgovarala:
Mirela Kuč
Foto: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com,  arhiva redakcije

Oceni vest:
24
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Delča

    pre 286 dana i 16 sati

    Velika steta sto nije gosn Knežev sagovornik. Uživali bi u komentarima na tekst. ;)

    Oceni komentar:
    17
    6
  • MC

    pre 286 dana i 15 sati

    Koliko sam ja cuo kupovina statusa je dosla nakon ukidanja vojne granice kada se dobar deo srba odselio u Rusiju. Oni koji su ostali, otisli su u Bec da kupe odredjene katastarske parcele da ne bi bili pod ugarskim feudalcima.
    Ni samom Becu nije odgovarao da se kapital akumulira u njihovim rukama pa su gradovi bili slobodni i kraljevski a ne feudalni i ugarski. Citav vek je trebao da se Madjari dignu na revoluciju (1848)

    Oceni komentar:
    8
    9
  • nema deda mraza

    pre 285 dana i 4 sata

    @rMC
    a nisi cuo da nisu samo madjari tih dana dizali revoluciju
    srbi su tada stali uz austrougarsku

    Oceni komentar:
    3
    6
  • Lale

    pre 284 dana i 20 sati

    @Delča
    Da je "neprikosnoveni" Knežev sagovornik uživali bi ste u komentarima na tekst, a pošto nije možete uživati u lepoj priči gosp. Stojkečića i ako ne znate za taj detal iz istorije našeg grada nešto novo naučiti.

    Oceni komentar:
    0
    13
  • Sremac

    pre 284 dana i 15 sati

    Delča da li je šteta ili nije diskutabilno jer je neuporedivo. Priče Kneževa su priče nekog ko voli istoriju, a priče Stojkečića su priče nekog ko zna istoriju.

    Oceni komentar:
    0
    10
  • Akademik

    pre 284 dana i 11 sati

    Svaka čast, izuzetno činjenično potkrepljen tekst, prava istorija našeg grada.
    Kolega Aleksandar Stojkeč ima izuzetno objektivan pristup što se ne može reći za tzv. prepisivačku istoriju pomenutog Kneževa i sličnih.

    Oceni komentar:
    0
    8
isključenja struje vremenska prognoza novi sad bez struje betanija odbojka Isključenje struje elektrovojvodina zdravlje Vreme u Novom Sadu mup novi sad servisne informacije novi sad detelinara Elektrodistribucija Novi Sad horoskopski znaci Republički hidrometeorološki zavod novosadsko porodilište policija Petrovaradin bebe isključenje vode horoskop klinika za ginekologiju i akušerstvo novosađani tajne horoskopa novi sad Srbija RHMZ bez vode novorođenčad OK Vojvodina