Kako novosadski konobari vide svoje goste

Kako novosadski konobari vide svoje goste

Volimo noćni život, neobavezne izlaske, ispijanje kafe u omiljenom lokalu... Međutim, da bi nama bilo lepo i sve funkcionisalo kako treba, često zaboravimo na presudnu ulogu ljudi koji se brinu o nama, staraju se o tome gde želimo da sednemo, šta pijemo, da li su nam pepeljare prazne, a čaše pune. Na njih često ne obraćamo pažnju, a najčešće ne uzimamo u obzir da su i oni ipak samo ljudi.

Kakvi smo mi u odnosu sa konobarima, i kako naši izlasci izgledaju u njihovim očima?

Kakvi smo gosti?

Katarina, koja radi u malom, lokalnom kafiću, za svoje goste kaže da su uglavnom kulturni i da odnos zavisi od pristupa.

- Niko ne voli da ih služi neko ko je neraspoložen i namrgođen. U zavisnosti od toga kako se postaviš, uglavnom i oni tako uzvrate – ističe Katarina.



Ipak, iako je u pitanju mali kafić, priča kako na poslu ume da bude naporno jer, kao i svaki posao koji uključuje rad sa ljudima, ni ovaj nije nimalo lak, posebno jer treba imati strpljenja za svakog pojedinačno, treba svakome udovoljiti. Za svoje goste kaže da su jako razmaženi, jer u kafić dolaze godinama i očekuju vrhunsku uslugu u smislu kvaliteta kafe. Vlasnik insistira da se svakoj šoljici posveti posebna pažnja jer gosti prve smene dolaze isključivo zbog nje.

Naravno, tu su i posebni zahtevi: dve čokoladice na tacni, pola "natrena" u kafi, tačno određena doza ove braon tekućine. Toliko vlada domaćinska atmosfera da gosti ne poručuju piće već konobarice pripremaju piće čim oni uđu. Naravno da se očekuje da zapamtite ko kakvu kafu pije...

Recimo, jedan gost dolazi godinama u kafić nešto pre deset, pije tri espreso kafe sa mlekom, upisuje se, i svoj račun plaća na kraju meseca. Drugi pak uvek traži duplu porciju šlaga, dok komšija iz zgrade, recimo, nikada ne uzima čašu za piće.


Opet, tu je i fizički napor koji posao nosi, i kako kaže, teže su joj druge smene jer je radno vreme klizno, pošto je cilj svakog preduzetnika da što više zaradi, a to često znači duže ostajanje na poslu. I u drugoj smeni udovoljavanja ima često jer se okuplja ekipa koja igra karte, pa im treba pripremiti opremu, zapisati ture, paziti kome naplaćuješ. S druge strane, često se dešava da joj se gosti udvaraju, posebno mlađi koji dolaze uveče, ali na to je navikla i donekle smatra da je to u opisu posla.

Najveći problem joj je muzika jer gosti uvek zahtevaju da im se ostvare muzičke želje zbog dugačkog staža ili statusa, što je ponekad teško ispuniti.

Na naše pitanje kakvi su njeni gosti "na novčaniku", odgovara da se vidi da je situacija u zemlji teška, i da ljudi jedva da uspeju da odvoje novac za ispijanje kafe. Mlađi gosti ostavljaju malo više bakšiša, posebno oni koji piju Džek Denijels i druga skupa pića, jer smatraju da je red da počaste konobara. Stariji, koji dolaze na kafu u prvoj smeni, ostave nešto malo bakšiša, svega 10-20 dinara, te su tako napojnice u prvoj smeni male. Primera radi, u prvoj smeni visina bakšiša iznosi negde oko pola dnevnice, dakle do 500 dinara, dok je u drugoj često veća od dnevnice. Vikendom je najveći bakšiš.

Ostavljanje bakšiša jeste stvar opšte kulture, konobarima znači, pre svega kao vid poštovanja za usluge koje pružaju. Zanimljivo je to što, kako je ona primetila, bakšiš pre ostavljaju ljudi koji su jedva izdvojili novac za piće, nego neki, nazovi biznismeni.

- Ipak, kada se sve sabere i oduzme, mogu reći da uživam i da volim ovaj posao koji je dobar za mlade ljude koji još nemaju neku ozbiljniju opciju. Plata je veća od bilo koje prosečne plate i ja živim od toga i školujem se već dve godine – završava Katarina.


Stefan
već godinama radi kao konobar u elitnom novosadskom kafe-restoranu u centru.

Kako priča za naš portal, gostiju ima raznih, baš zbog toga što smo i mi kao osobe različiti: ima onih koji dolaze raspoloženi i ljubazni, a ima i onih koji dolaze jer nemaju na kome da se istresu.  Probleme od kuće prebacuju na konobare, pričaju svoju životnu priču.

Neretko, kaže, čuje neku negativnu opasku, a postoje i oni gosti, konobarima poznati, koji sede za šankom i pokušavaju da šarmiraju devojku koja toči pića, jer izgleda smatraju da je njena dužnost da razgovara sa njima pošto radi taj posao.

- Što se tiče plaćanja, nema pravila. Neki ljudi ne ostavljaju napojnice jer smatraju da je usluga plaćena od strane poslodavca i da je konobar dužan da njima ispunjava svaku želju i prohtev, držeći se one stare "gost je uvek u pravu". Zapravo, u realnim uslovima to ne izgleda tako, nisu gosti uvek u pravu, ističe Stefan, posebno onda kada popiju malo više te su im želje iznad mogućnosti. Uvek mi je zabavno da gledam kako poručuju pića koja stoje na stolu, ili kako dremaju u raznim, čudnim pozama – priča nam Stefan.


Naravno ima i onih koji zadovoljstvo, uslugu i ljubaznost znaju da nagrade i to konobari cene i pamte.

Ima ljudi koji dolaze da potroše i ne čitaju jelovnik sa desna na levo, ističe kroz smeh, ali i onih koji ne mogu sebi da dozvole da se "opuste". No, tvrdi da je ipak zadovoljan jer, kad se sve sabere i oduzme, bakšiš dođe kao još jedna plata. Javna je tajna da konobari žive od njega, a da platu koriste za druge potrepštine.

- Ovde su odlični uslovi, imate pravo da popijete jednu kafu za vreme smene, kao i na jedan obrok, koji ne birate, već jedete ponuđeno, što je isto u redu. Obično u kafićima toga nema, već samo imate mogućnost da popijete to jedno piće, dok je moja prijateljica radila u kafiću gde ni za to nije imala mogućnosti. Donosila je kafu od kuće, nije mogla da izađe za vreme smene da kupi doručak, već je morala unapred da se organizuje, a radno vreme joj je bilo od 13 do 21 sat, s tim što je uvek ostajala sat, dva duže dok raspremi – zaključuje Stefan.



Marko
duže vreme radi dva posla, preko dana kao komercijalista u renomiranoj novosadskoj firmi, a nekoliko puta nedeljno, i to sezonski od jeseni do leta, radi kao konobar na vrlo poznatom novosadskom splavu.  Kako kaže, mora da radi dva posla jer ima skup sport. Voli motore.

Njegova iskustva su malo drugačija s  obzirom da je u pitanju noćni klub.  U njega dolaze najrazličitiji ljudi, najčešće mlađi, ali ima i malo starijih. Uvek je gužva, te vremena za intimizaciju nema. Vrlo retko se desi da ga gosti počaste, tek ponekad kada naleti na poznate ljude. Kada govorimo o ljubaznosti, i Marko, kao i prethodni sagovornici, se slaže da je svaki gost drugačiji, ali da su u varijanti izlaska češće neprijatni i neljubazni, jer dolaze "pod gasom"'. Onda ih je teže uslužiti, prosipaju pića, zaprljaju stolove, poruše čaše, a neretko dođe i do konflikata.

- Ne biste verovali, ali devojke umeju da budu gore kada se napiju. Da mi je po novčić svaki put kada sam video devojku kako povraća, ili kako je drugarice nose kući. Za nevericu je takođe to što su devojke neurednije od momaka. To procenite kada uđete u toalet. Muški bude umereno prljav, a ženski... Šta da vam kažem? Uvek se pitam da li se tako ponašaju kod kuće – razmišlja naš treći sagovornik.


Ni u vezi sa novcem nema generalnog zaključka. Studenti obično nemaju mnogo novaca, i najčešće ne ostavljaju konobarima bakšiš, dok su malo stariji, zaposleni ili preduzetnici, opušteniji pa znaju da je red da ostave nešto novca za uslugu. Da imaju novca, vidi se i po pićima koja piju, da li rezervišu separe, koliko često naručuju... Žene piju manje, ali i to malo im najčešće smeta. Kao i muškarci i one ostavljaju bašiš, ali su njihove napojnice male.

- Nekad je bilo bolje za ugostitelje i konobare. Međutim, postoji ta jedna skupina, ne baš velika, mladih koji imaju puno novca i koji se najčešće razmeću: kupuju skupe flaše pića, uglavnom viskije i votku, časte koktelima devojke u blizini, koje najčešće prihvate piće i neretko sednu sa njima za sto, a bogami i konobare koji ih služe. Oni obično rezervišu separe, jer je opštepoznato da je cena rezervacije u lošijim klubovima flaša pića, dok je u boljim uslov određen svotom novca koja nije mala. Cene flaša pića kreću se obično od 8.000 do 12.000 dinara, a spominjani gosti naruče nekoliko flaša.

Posao je naporan, kazuje dalje, jer je takav tip lokala. Uvek se radi druga smena, mada će pre biti treća smena, jer se ostaje do kasno. Tada je još teže raditi i služiti goste jer su u sitnim satima svi već pod velikim uticajem alkohola, te bi tada najradije završio smenu, iskren je Marko. Još jedan problem je prebukiranost, ispričao nam je. Puno je gostiju, pa je otežano posluživanje. No, ipak je to nekoliko dana nedeljno, petak i subota su udarni, pa je tada teško sve postići, ali se sa dobrom praksom i voljom uspeva.


Bez obzira na priče konobara koji su pristali da podele svoja iskustva sa nama, priznaćete da su novosadski kafići uvek puni, posebno oni u centru, iako vlada kriza, nezaposlenost. Možda odgovor leži u potrebi za dobrom prezentacijom, ma kakva realna situacija bila. No, ako smo već takvi, ako nam je stalo da ljudi o nama imaju dobro mišljenje, možda ne bi bilo loše da se i konobarima prikažemo u lepom svetlu, da pripazimo na svoje ponašanje. Kažu da to ne košta puno.

TEKST: Marija Bjelica
FOTO: Ilustracije/mojnovisad.com (Aleksandar Jovanović)

Oceni vest:
5
3

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

horoskop jkp lisje bez vode bebe štrajk poštara novorođenčad klinika za ginekologiju i akušerstvo matičar novi sad servisne informacije betanija gradonačelnik Miloš Vučević servisne informacije novi sad JKP Vodovod i kanalizacija isključenja struje Isključenje struje sahrane novi sad pošte srbije Ledena Šuma Elektrodistribucija Novi Sad novosadsko porodilište raspored sahrana i ispraćaja elektrovojvodina vremenska prognoza zodijak dnevni horoskop isključenje vode bez struje horoskopski znaci astrologija raspored sahrana novi sad