Ljudi i društvene mreže: Pohvala gluposti ili klica slobode?

Često se može čuti da smo otupelo društvo u kom je izražena pohvala gluposti, a stvarnost montipajtonovska i apsurd doveden do savršenstva dok na društvenim mrežama besmisleni sadržaji imaju milionske preglede.

Nove tehnologije neminovno utiču na našu komunikaciju, na načine na kojima se povezujemo sa drugima, na kvalitet naših odnosa i na način na koji vidimo sebe.

Davno je Lav Tolstoj rekao da se "ljudi dele u dve vrste: jedni prvo misle, a zatim govore i rade, drugi prvo govore i rade, a tek zatim misle". Pritom, danas ljudi primaju pet puta više informacija nego u 1986. godini, a tu su i društvene mreže koje deluju kao mesto gde smo okruženi prijateljima.

Stoga, misao nobelovca Bertranda Rasela nikad nije bila aktuelnija: "Glavni uzrok problema u modernom svetu je to što su glupi toliko sigurni u sebe, a inteligentni su puni sumnji".

Autor knjige "Društvenost u doba interneta", sociolog profesor doktor Dalibor Petrović smatra da se društvene mreže mogu posmatrati kao jedna vrsta surogata društvenosti, kao nužni izbor u društvu u kojem je sve teže održavati društvene veze.

− Čovek je društveno biće koje pronalazi načine koji su mu dostupni i u ovom slučaju to su društvene mreže. To nije društvenost kakva je bila nekada, ona je površnija, ona je drugačija, ali ona i jeste društvenost primerena 21. veku – poručuje Petrović. 

Na tim istim socijalnim platformama možemo pročitati razna pitanja koja muče ljudske jedinke. Za neke su ona besmislena, pa i smešna dok ih drugi smatraju sasvim logičnim. Evo probranog niza: Gde da postavim oglas o prodaji placa? Da li će detetu od tri godine biti dosadno na Zlatiboru? Ima li na moru u Grčkoj doktor? Da li u banji gde idemo na odmor postoji prodavnica?

− Ljudi su bića kojima logika nije imanentna stvar. Ona se, naprotiv, uči i izučava, razvija, zahteva rad misli i doslednost. Naravno, nije uvek ovo razlog ovakvih pitanja, nekada je razlog psihološki, naročito kod kupovina ili rezervacija na internetu, gde ljudi traže potvrdu i sigurnost. Zato je jako važno da website i uopšte nastup nekog biznisa na internetu adresira ovakve nedoumice i moguća pitanja, te uliva sigurnost – smatra Sava Nikić, profesor društvenih nauka i stručnjak za digitalni marketing.

Dragan Prole, šef Odseka za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu ističe da je pre pojave društvenih mreža vodeća kritika tada aktuelnih medija, novina, televizije i radija bila vezana za jednostranost i jednosmernost komuniciranja.

− Naime, korisnici medija bili su pasivni primaoci informacija koje su im bile servirane. Neki autori, poput Encensbergera, govorili su o televiziji kao o budističkoj mašini, koja doslovno otupljuje svoje gledaoce. Tome nasuprot, društvene mreže su omogućile sveopštu komunikaciju, do kraja su je demokratizovale, svako se može javiti sa svojim idejama, predlozima i pitanjima. To je za posledicu imalo mnogo toga, ali iznad svega pojavu krajnje neobičnih i do tada nezamislivih teorija zavere, kao i pojavu najrazličitijih pitanja na pojedinim sajtovima. S druge strane, postoje i izuzetno korisne mogućnosti, poput one da postavite pitanje vezano za jezičke nedoumice na doslovno bilo kojem jeziku, odnosno mogućnost da se raspitamo o krajnje praktičnim teškoćama sa kojima se suočavamo, poput sitnijih popravki ili kuvarskih finesa – rekao je Prole.

U doba interneta, pametnih telefona i Gugla, pitati na društvenim mrežama kako malo dete da se zabavi na letovanju je suvislo ili ne?

− Korisnici nekad naprosto nemaju poverenja (obično kada se radi o kupovini, nekoj usluzi…) ili ga imaju na pretek i nekritički. S druge strane, ljudi sve više skeniraju tekst, ne čitaju ga ili ne umeju da iščitaju napisano, te je neverovatno koliko je pažnja čoveka, koji se čak nije formirao u okolnosti društvenih medija jako mala, a kamoli pažnja generacija koje su odrastale uz iste. Nekada i same informacije nedostaju, pa se ni korisnici ne mogu okrivljivati ili se nema poverenja. Postoji, naravno, i veliki broj ljudi koji misle da će na Jutjubu naučiti istoriju, kako misle svetske vlade i sve teorije i istine sveta oko nas, pa tada internet posredno koriste nekritički, nerefleksivno i automatizovano, masovno. S druge strane, na najobičnijim stvarima pokazuju da to baš i nije moguće te da, kada se spustimo na najobičnije stvari, vidimo da je veliki broj korisnika interneta disfunkcionalno u razumevanju nekoliko redaka teksta i daleko od kritičkog misaonog procesa – direktan je Nikić.

S druge strane, Prole naglašava da možda ne bismo trebali biti prestrogi.

− Ljudi su očevidno opušteniji da pitaju ono što ih zanima i rado se oslanjaju na iskustva drugih koji su već bili na mestima koja nameravaju da posete. Neka pitanja, poput eventualne dosade deteta od tri godine deluju bizarno, ali možda je osoba koja je pitanje postavila dobila dragocena uputstva gde i kako da provede vreme sa detetom. To ne znamo. Ja bih na to gledao relaksirano, jer je postavljanje pitanja bez puno snebivanja znak poverenja i, konačno, klica slobode – objašnjava profesor filozofije.

Naučena bespomoćnost

U psihologiji bi se naučena bespomoćnost najkraće mogla opisati kao uverenost osobe kako akcije koje preduzima neće dovesti do željenih efekata i ostvarivanja postavljenih ciljeva. Kod ljudi naučena bespomoćnost povezana je sa konceptom samoefikasnosti i uverenja pojedinca u svoju urođenu sposobnost da postigne cilj.

− Ne može se takvo ponašanje preseliti u svaku situaciju, jer se često ovo dešava kada korisnik donosi neku odluku, pa takva pitanja jesu samo primetna sumnjičavost koju ljudi generalno imaju, ne i sama lenjost, nemogućnost rasuđivanja ili tupost. I paradoksalno, što je navodno internet transparentniji, to takva sumnjičavost više biva uočljiva. Delimično samo to ima veze sa konceptom naučene bespomoćnosti, gde je internet svakako uspavao čoveka i umesto eruditskog potencijala koji je dostigao svoj maksimum u 20. veku za čoveka, pretvorio ga danas u ovisnika instant rešenja i lakih naracija – čuli smo od Nikića.

Pojam naučene bespomoćnosti označava uverenje da, šta god da uradimo, nećemo postići ono što želimo, pa da je u ovoj situaciju tako, verovatno ne bismo ni pitali, stava je Prole.

− Pitanje uvek podrazumeva i mogućnost da saznamo nešto novo, da upoznamo nešto o čemu nismo imali nikakvu predstavu. Druga je stvar šta ćemo da uradimo sa odgovorima koje dobijemo. Mislim da je odličan primer vezan za savete tokom letovanja. Svedoci smo da pojedinci dobiju mnoštvo korisnih saveta, ali da na kraju urade ono što oni smatraju da treba. U tome se krije, s jedne strane svojevrsna potvrda samopouzdanja i samostalnosti, a s druge – naznaka tvrdoglavosti i nefleksibilnost, izvesno neprihvatanje da neko drugi na bilo koji način režira vaš godišnji odmor ili bilo koji segment života – rekao je šef Odseka za filozofiju.

Često se može čuti da smo otupelo društvo u kom je izražena pohvala gluposti, a stvarnost montipajtonovska i apsurd doveden do savršenstva dok na društvenim mrežama besmisleni sadržaji imaju milionske preglede.

− Današnji čovek je dokaz da ideja kako će tehnologija koja je demokratična, koja otvara mogućnosti saznavanja i banalnih i nebanalnih stvari, susresti se sa činjenicom da to nužno neće čoveka učiniti naprednijim. Štaviše, u zavisnosti od kontrole izvora informacija i neke vrste kutije u kojoj danas žive svi, ispostavilo se da internet ima čak veću kontrolu nego što je to imala televizija. Te da prevladavanje uskogrodusti TV-a neće biti načinjena suštinski. Problem je što kod interneta ova kontrola ide kroz one narative koji su suštinski progresivni ili se tako nude. Najbolji je primer bio Tviter kada smo saznali da su imali otvorenu agendu prilikom političkih previranja i izbora u Americi i stranu koju je trebalo spustiti dole. Taj upliv društvenih mreža danas je ogroman i time je to još opasnije i takva manipulacija je još manje primetna, jer društvene mreže nisu statičan medij u kome imamo samo primaoca kraj nekog prijemnika, nego imamo i primaoce i odašiljače istovremeno kroz nešto što kreira javno mnjenje, što nas dovodi u dodatno ubrzanje jedne visoko kontrolisane i moderirane stvarnosti. Na kraju se često postavlja pitanje, kako je neka društvena ideja nastala, naročito skorašnje, spontano ili krajnje programirano – poručio je Nikić na kraju.

Čitanje bez razmišljanja stvara nesrećan duh, a razmišljanje bez čitanja stvara čoveka neuravnoteženim, rekao bi Konfučije.

− Gledanjem tuđih gluposti ljudi doživljavaju signale vlastite superiornosti. Čovek je biće koje se, svesno ili ne, čitavog života poredi sa drugima. Za mnoge je savršena uteha da uvide kako su drugi hendikepirani u odnosu na njih, koliko god loše u životu da im ide. Ono što je u Srbiji posebno, jeste vreme koje se u proseku provodi pored televizora. Što je društvo naprednije, utoliko je manje to vreme, tako govore savremene tendencije – zaključio je Prole.

″Ostale su samo sjene
Glupost je ipak pobijedila
Ostali su neki junaci
Sreća i sloboda u lancima
Glupost je neuništiva, neuništiva, neuništiva".