Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama vidi se vrtlog prašine koji se uzdizao nasred kružnog toka, podsećajući na tornado.

Kako se vidi na snimku objavljenom na Instagramu, vrtlog se podiže visoko u nebo. Ipak, tog dana bilo je vedro, sunčano i toplo. Nije čak ni duvao jak vetar. Baš zbog toga, građani su se zapitali kako je moguća ovakva pojava koja podseća na tornado u Novom Sadu.

Prema meteorolozima, to nije bio tornado već fenomen poznat kao “pustinjski đavo”. Ova pojava često se javlja u uslovima vedrog, sunčanog vremena, kada nema jakog vetra. Stručnjaci su istakli da slični vrtlozi nisu neuobičajeni u Srbiji, ali da nisu opasni kao pravi tornadI.

Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u Republičkom hidrometeorološkom zavodu (RHMZ) objasnio je prošle godine za “Blic” kako nastaje ova pojava.

– Pustinjski đavo uvek se javlja u vedrom, sunčanom danu kada je najtoplije i on je obično manjih razmera. Tipičan primer smo imali pre nekoliko godina u Čačku – pojasnio je Sovilj.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by vojvodina uzivo (@vojvodinom_uzivo_)

Pored “pustinjskog đavola” često smo imali priliku da vidimo i gustando, a Sovilj je pojasnio kako on nastaje i koje su ključne razlike.

– Preduslov da se razvije gustnado je da imamo grmljavinski oblak iz koga imamo intenzivnu silaznu struju ili intenzivne padavine. Kada hladan vazduh iz olujnog oblaka dođe do zemljine površine on počne velikom brzinom da se razliva u svim pravcima. Ukoliko na određenom lokalitetu postoji dovoljno nestabilnosti u tom plitkom zemljinom sloju i ukoliko postoji odgovarajući profil, odnosno smicanje vetra, može da se javlja vrtložnost, odnosno, rotacija i dobijamo praktično nešto što naliči na tornado – kaže meteorolog Slobodan Sovilj za “Blic”.

Za gustnado je jako važno reći, ističe Sovilj, da ni na koji način nije povezan sa oblakom, sa bazom oblaka i to je osnovna razlika po kome se on razlikuje od pravog tornada.