Današnje buđenje bilo je teško… Čini se da će da bude još teže.

Ovo je prelomni dan za sve nas koji smo verovali u, IPAK, pobedu razuma, institucija, u savest naših sugrađana, naših gradskih “oca i majki”, iako znamo da su oni već godinama daleko od toga.

Jako sam ljuta, tužna, sramota me je, kao Novosađanku, od kad sam jutros otvorila oči i pogledala poruke u telefonu. 

Sramota me je što nisam tamo sa ovim ljudima koji se bore u ime nas i u ime naše dece… Sramota me je i zbog toga što je neko poslao stotinu policajaca pod punom ratnom opremom na naše goloruke sugrađan(k)e – na Aleksandru, Suzanu, Varvaru, Oliveru, Branislavu, Vladana, Imrea, Roberta, Brajana, Daneta… hrabrih ljudi koji se nisu uplašili sile koja je stala pred njih.

Ljuta sam, neću preterati kad kažem i da sam “besna” zbog ovoga što se dešava. 

Od jutros mi zvone uši od zvuka motornih testera koje se čuju sa svih snimaka sa Šodroša, od ovog eko-Blickriga koji je izvršen nad šumom koja “nema ruke da se brani”, a naših ruku je bilo malo.

FOTO i VIDEO: Padaju stabla na Šodrošu, jake policijske snage štite radnike, privedeno troje aktivista

Zabrinuta sam za svoje prijateljice i poznanike, ljude s kojima sam razmenila “po koju” svaki put kad sam svratila u Šodroš survivor kamp i uvek bila lepo dočekana. Pitam se, šta nam svima kompletno treba ta borba za naš grad, pokrajinu, državu?

Pitam se da li smo zaslužili ove ljude koji su mesecima stajali ispred mašina, policije, a da ne budem nerealna, i velikog dela javnosti.

I sad će, na ovaj tekst da dođu komentari kako nam je još jedan most potreban, kako smo protiv napretka, kako policija teba da pregazi to malo ljudi što se našlo na puta kineskim i našim radnicima koji “samo rade svoj posao”…E, kad bi svako radio svoj posao, ne bismo živeli u ovakvoj zemlji. Njima želim da poručim da, kad budu svoju decu hteli da izvedu u prirodu, nek ih izvedu da šetaju po mostu i gledaju golet ispod njega i nek im kažu kako je to mnogo lepše nego što je bilo. Kad budu trebali da im kupuju pumpice protiv astme, nek se svaki put sete da, ne samo da nisu pomogli, već i da su pljuvali savest Novog Sada.

AKTIVISTI: Ovo je kriminal, neko mora odgovarati (VIDEO)

Svako ko prati šta se dešava reći će nam, s visine “pa znali ste da će se to desiti”. Znali smo ali smo verovali da će neko ipak staviti prst na čelo i reći “ja ovo neću da radim”, kao što su rekle tužiteljke, kao što su rekli mnogi Davidi koji nisu ustuknuli pred Golijatom, a kao što su verovali mnogi Don Kihoti.

Volela bih da svim odgovornima zuji ovaj zvuk motorki što duže, a onda i tišina koju su ostavili za sobom.

A ovim hrabrim Novosađankama sa naslovne fotografije i svim hrabrim i upornim ljudima, idealistima koji veruju u naš grad, divim se što su do kraja bili na svojim mestima i izvinjavam im se u ime svih nas koji nismo imali dovoljno vremena i snage da budemo s njima. 

Onima koji su ih provlačili preko blata želim da se jednog dana probude i da se suoče sa posledicama.

Toliko za danas, R. I. P. slobodarski Novi Sade.

Za kraj, poslednje idilične fotografije snimljene u nedelju na Šociki – budućem gradilištu.

Još samo da podsetim samo da je od pre neki dan naš grad postao “Evropski grad šuma”…

Dobro jutro, Novi Sade, grade sa još jednom titulom