NOVOSAĐANI: Majstor zagonetki koji je osvojio Kviska

Visokointelektualna veština koja se nalazi na preseku matematike, umetnosti i književnosti predstavlja njegov životni poziv. U sastavljanju i rešavanju zagonetaka izgradio je jedinstven stil jer su njegovi radovi svojevrsna umetnička dela, a neki od njih su i upisani u istoriju svetske enigmatike.

Zoran Radisavljević je rođen u Novom Sadu 1971. godine. U rodnom gradu je završio Gimnaziju "Jovan Jovanović Zmaj" i upisao studije Jugoslovenske književnosti. Dugo je radio na Televiziji Novi Sad gde se oprobao kao novinar, reporter, voditelj, urednik sportskih emisija, ali i kao komentator u direktnim prenosima sa utakmica. Nakon toga obavljao je mnoge honorarne poslove, bio je lektor u poznatoj marketinškoj agenciji, saradnik enigmatskih časopisa, a trenutno je zaposlen u Skupštini grada kao tehnički sekretar odborničke grupe Dosta je bilo. Pored poslovnih i porodičnih obaveza već 36 godina se bavi enigmatikom. Učestvovao je i pobeđivao na brojnim takmičenjima. Do sada je 25 puta bio šampion Srbije u raznim disciplinama. Poslednji uspeh postigao je u Hrvatskoj gde je pobedio na 11. prvenstvu Hrvatske u enigmatici, koje tradicionalno organizuje zagrebački časopis "Kviskoteka". Autor je osam knjiga, od toga sedam enigmatskih.

– Imao sam dvanaest godina kada sam se počeo baviti enigmatikom. Krenulo je kao neko dokazivanje da ja to mogu uraditi baš kao i stariji. Međutim, primetio sam da imam talenat i posvetio sam se tome. Prve radove objavio sam u zagrebačkom časopisu "Kviz", tako da za svog učitelja smatra urednika tog lista, Borisa Nazanskog – počinje svoju priču Radisavljević.

Prvi veći uspeh postigao je 1986. godine, osvojivši drugo mesto na velikom konkursu za anagramiste sa anagramom "Radite baš to, stvarajte svestrani mir", a rešenje je bilo "Smotra bratstva i jedinstva, Rešetari".

Šira javnost prvi put je čula za njega 1989. godine kad je sa 18 godina pobedio u popularnom kvizu "Brojke i slova".

– Na moje stvaralaštvo dosta uticaja imalo je i druženje sa Milanom Milinom, profesorom matematike iz Srbobrana koji je tokom devedesetih bio naš najbolji anagramista – kaže Zoran. 

Tokom vremena uspesi su se nizali. Sedam puta bio je pobednik Enigmatske kolonije u Somboru, tri puta najbolji pojedinac na Susretima enigmata Srbije, kao i pobednik brojnih domaćih i međunarodnih konkursa.

– Imam i srebrnu medalju sa Svetskog zagonetačkog prvenstva, koje je 2005. godine održano u glavnom gradu Mađarske. Bio sam šampion kviza "Kocka je bačena", pobednik grupe u superciklusu "Slagalice", finalista "Mozgalica" i finalista Kviz kupa Srbije – priseća se naš današnji sagovornik. 

Najsvežiji trijumf ostvario je nedavno u Hrvatskoj gde je pobedio na njihovom 11. prvenstvu u enigmatici, koje tradicionalno organizuje zagrebački časopis "Kviskoteka".

– Takmičenje se organizovalo u sedam kola, uz učešće oko 400 takmičara iz celog regiona. Od tih sedam kola, ja sam pobedio u dva: skandinavka sa čaurom i anagram. Takođe, bio sam visoko plasiran i u ostalim rundama, tako da sam na kraju zauzeo prvo mesto u generalnom plasmanu, postavši prvi enigmata iz Srbije koji je pobedio na ovom prestižnom konkursu u sastavljanju zagonetaka – objašnjava Zoran.

Za postignuti rezultat dobio je šampionski pehar, dva pehara za pobede u kolima i specijalno priznanje, figuru "Kviska" koju su mi uručili urednik "Kviskoteke", Robert Pauletić i čuveni urednik kvizova Lazo Goluža.

– Prethodne godine bio sam vicešampion i imao sam ambicije da sada pobedim, tako da ovo nije došlo neočekivano. Uspeh ima posebnu težinu jer se zagonetke moraju sastavljati na hrvatskom jeziku. Ali kao stari saradnik hrvatskih časopisa ja sam to uspeo da prevaziđem, jer sam maksimalno posvećen i imam ljubav prema tome – kaže Radisavljević.

Pored takmičarskih, Novosađanin je imao zapažene rezultate i kao organizator turnira u rešavanju i sastavljanju zagonetaka, logičkih problema i sudokua.

Od 2005. do 2007. godine bio je prvi predsednik Saveza zagonetača Srbije i od tada je naša država član WPF (World Puzzle Federation) i redovni učesnik svetskih zagonetačkih prvenstava. 

Upravo zbog toga gorak ukus u ustima ostavlja činjenica da nekadašnja Televizija Novi Sad, na kojoj je Zoran proveo četrnaest godina, nije obogatila svoj programski sadržaj njegovim kvizovima, već je dopustila da on napusti redakciju.

Sagovornik portala mojnovisad.com rekao je da ideje za anagram najčešće dolaze spontano kada primeti neke reči koje bi mogle da se uklope u neku dobru kombinaciju i onda se sastavi enigmatski rad za petnaest sekundi.

– U takvim situacijama poželjno je da odmah zapišem jer ću zaboraviti, iako imam dobru memoriju. Naravno, možete raditi i po narudžbini. Tako sam za potrebe našeg kviza Kviskoteka na TV Fox, za nedelju dana poslao 150 anagrama koje su iskoristili i mnogi su mi posle rekli da je to bio i najzanimljiviji deo kviza – objašnjava Zoran sa osmehom na licu.

Radisavljević je do sada je objavio osam knjiga, sedam enigmatskih i jednu pesničku zbirku.

Među njima je i najobuhvatnija svetska knjiga o anagramima "World Of Anagrams" koja sadrži 2.700 radova najboljih svetskih majstora. Na sajtu gde se održava nezvanično svetsko prvenstvo za anagramiste taj naslov je jedino istaknut i preporučuje se svima.

Knjiga "Put ka vrhu" predstavlja zbirku Radisavljevićevih radova i sastoji se od četiri dela.

– To sam počeo kriptogramima i raznim sitnim zagonetkama koje čine osnovu enigmatike. U drugom delu sam predstavio šahovske i logičke probleme koje sam sastavljao i objavljivao, razne kvizove, ukrštene reči i druge mrežaste zagonetke. U trećoj su rebusi, indirekti i čitaljke, a u četvrtoj anagram, jer je to disciplina u kojoj sam se i proslavio – kaže novosadski enigmatičar.

U ovoj knjizi je i Zoranov rekordni i ujedno najdraži anagram od 2.726 slova.

– Radi se o anagramnoj poemi koju sam napravio od naziva i kompletnog teksta čuvene pesme Laze Kostića "Santa Maria della Salute'". Kao i Kostiću i meni je inspiracija bila ljubav prema ženi – objašnjava Zoran.

Radisavljević je od kolega, ali i od pesnika, dobio priznanje za enigmatsku i literalnu vrednost nesvakidašnjeg anagrama.

Pored toga, objavio je i jednu pesničku zbirku "123 lika u formi limerika", u kojoj je na šaljiv način opisao poznate savremene i istorijske ličnosti.

Nije zanemarljiv ni njegov doprinos popularizaciji enigmatike u virtualnom svetu. Zoranov blog ŠMEK (šah, mozgalice, enigmatika, kvizovi) samo je jedan od nekoliko koje je pokrenuo na internetu i koji ima svoju stranicu na Fejsbuku.

– Enigmatika je zaslužila bolji položaj u Srbiji jer su se njom bavili naši istaknuti književnici kao što su Vuk Karadžić, Petar Petrović Njegoš, Branislav Nušić, Jovan Jovanović Zmaj, Desanka Maksimović, ali i drugi. Honorari za enigmatičare bi trebalo da budu veći, a država bi morala da nađe načina da pomogne aktivnosti Saveza zagonetača Srbije koji učestvuje redovno na svetskim zagonetačkim prvenstvima i postiže lepe rezultate – zaključuje Zoran Radisavljević.

"DRŽITE SOMINE U KOMITETU": Neki od Zoranovih najboljih anagrama

Oblast s puno krvoloka = Balkansko poluostrvo

Evropske ideje mira na Balkanu = Republika Severna Makedonija

U varoši nam ta stara, dobra pesma = Osam tamburaša s Petrovaradina

Progovoriće vešt pisac trajne knjige = Petar Petrović Njegoš – Gorski vijenac

Držite somine u komitetu = Druže Tito, mi ti se kunemo

Hotter in degrees = The desert region

Not if we don't launch = The final countdown 

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović