NOVOSAĐANI: Vrednom majstoru s Klise ni kuvarska kecelja nije strana

Jedan je od najaktivnijih novosadskih zanatlija na Fejsbuku – preko njegovih duhovitih objava, koje su mu ujedno i najbolja reklama, nagledali smo se razrušenih pa opet sređenih kupatila, videli kako izgleda kamenac iz bojlera koji nije čišćen 10 godina, cevi stare više decenija, ali i ponudu petkom i subotom na buvljaku, kao i šta se to lepo krčka u veganskoj kuhinji svake srede u "Crnoj kući".

Vladimir Nikolić rođen je 1982. godine u Novom Sadu i od tada živi na Klisi. Tu je završio i osnovnu školu "Novosadski partizanski odred", kasnije preimenovanu u "Dušan Radović". Smatra da mnogi Novosađani imaju negativno ili sasvim pogrešno mišljenje i predstavu o ovom naselju, a da nikada u njega nisu kročili.

 
– Za većinu ljudi iz grada sve preko mosta je Klisa, a tu su, u stvar,i Slana bara, Mali Beograd, Veliki Rit, Vidovdansko naselje, Klisa i Gornje livade... Ljudi je doživljavaju kao divlje, prljavo romsko naselje ili daleki deo grada u koji se teško stiže. Naravno, te predrasude nije teško srušiti jer je Klisa odlično mesto za život – ima dosta zelenila, mirno je i, ono što je meni najvažnije i bez čega ne mogu da zamislim život, jeste mogućnost da stanujem u kući s velikim dvorištem. Nažalost, i u ovom naselju sve češće vidimo višespratnice ili zajedničke stambene jedinice.

Kako kaže, nikada nije bio ljubitelj učenja i "grejanja stolice" te je, umesto željene elektrotehničke škole "Mihajlo Pupin", upisao i završio srednju mašinsku na smeru Instalater i, odmah nakon toga, sa 18 godina, počeo da radi. Nakon 15 godina provedenih u dve firme odlučio je da postane sam svoj gazda.

– To se u mom slučaju pokazalo kao pravi potez jer mi sad ostaje više vremena za bavljenje nekim drugim stvarima, aktivizmom na prvom mestu. Rad u firmi mi je obezbeđivao sigurnu i redovnu zaradu, radni staž ali i daleko manje slobodnog vremena. S druge strane, kao "slobodnjak" mogu da odlučim da danima ne radim ako tako želim. Zbog odlaska velikog broja zanatlija iz zemlje, majstori svih profila su postali veoma traženi, što je uticalo i na cene rada koje su dosta porasle u poslednjih par godina.

Pre "osamostaljivanja" je okušao sreću i u Nemačkoj, ali se vratio nakon dva meseca…

– Video sam da to nije za mene. Jednostavno se nisam uklopio u priču u kojoj nas 15 mora da deli jednu kadu, jednu mašinu za veš i dve ve-ce šolje, a o korišćenju frižidera i šporeta bolje da ne pričam. Prošao sam nešto slično u vojsci, ali mi to ovaj put stvarno nije bilo nužno. Kolege u Nemačkoj su mi dale nadimak "Profesor" jer sam sa sobom poneo 5-6 knjiga da čitam (smeh).

Iako posla u poslednjih godinu dana ima i previše, trudi se da nikog ne odbije, bilo da je u pitanju mala popravka od 20 minuta ili ozbiljna adaptacija ili renoviranje.

– Poslove odbijam samo u slučaju kada mušterija insistira na nečemu za šta sam siguran da kasnije neće funkcionisati kako treba. Znači, kod mene ne prolazi ono "Majstore, je l‘ možemo to da nabudžimo?" (smeh).

Ipak, ako može da bira, prednost daje manjim poslovima koje može da obavi za dva, tri sata, a i da pošteno naplati svoj rad. Posebno zanimljive su objave rušenja i renoviranja starih kupatila u kojima je kroz šalu prikazan proces njihovog sređivanja, a pritom smo svedoci da veganska ishrana i biljni proteini nikako ne umanjuju snagu našeg sagovornika, naprotiv.

I ZAHVALNOST I NOVAC: Vladimir se rado seća naših sugrađana sa Salajke koji su ga zvali, očajni jer ih je pet majstora odbilo nakon što ima je pukla cev negde ispod betona u dvorištu. Kada je "sredio stvar", zahvaljivali su mu "do neba" i platili mu duplo od onoga što je tražio jer nijedan majstor pre njega nije hteo ni da čuje za taj posao.

Kada dođe kući, našeg sagovornika dočekuju tri udomljena lajavca preko kojih je ušao u svet aktivizma. Zvanično je počeo da volontira 2014. godine u Udruženju za zaštitu životinja Novi Sad – Spans.

 
– Sa Spansom sam stupio u kontakt da bih udomio četvrtog psa kog smo sklonili sa ulice, počeo sam da volontiram i ostao tu naredne četiri godine. Udruženje sam napustio nakon nepotrebne i žučne diskusije sa kolegama. Od tada me grize savest jer sam bio među najaktivnijim članovima ekipe i nisam mirovao ni sa sveže operisanim bruhom ni sa presečenom tetivom. S obzirom da se moj odnos prema životinjama nije promenio, razmišljam o povratku i ponovnom aktiviranju u ovom Udruženju.

Kroz volonterski rad je upoznao mnogo ljude koji kao pojedinci ili u okviru udruženja zbrinjavaju napuštene životinje i sa nekima često sarađuje i pomaže koliko može. Smatra da su za rešavanje ovog problema neophodne edukacije i sprovođenje zakona i da je to jedini način da sve što rade ima smisla, u suprotnom je samo "jurišanje na vetrenjače".

– Volontiranje je neretko mučno i stresno jer često nailazimo na životinje kojima nismo u mogućnosti da pomognemo i da ih zbrinemo kako bi trebalo, a svest o njihovoj dobrobiti je kod nas na niskom nivou. Ipak, poslednjih godina vidljiv je mali napredak u toj oblasti.

Provodeći vreme sa životinjama, postao je svestan još nekih stvari i počeo da preispituje kakva je osoba ako sve uradi da bi pomogao povređenom psu, mački, golubu, a istovremeno plaća da neko zbog njegovog načina ishrane povređuje druga živa bića.

– Pre više od tri godine prestao sam da jedem meso, a ovih dana mi je dvogodišnjica veganstva i mogu da kažem da mi je to najbolja odluka u životu i da mi je žao što je nisam doneo mnogo ranije.

Volontirajući u Spansu dolazio je u Otvorenu kuhinju Omladinskog centra CK13, koja skoro svake srede već više od devet godina organizuje Zajedničke veganske večere. Otvorena kuhinja je fantastična prilika za promociju veganstva, druženje i učenje kako skuvati povoljna, a preukusna jela. Tokom godina je kroz nju prošlo puno volontera, a trenutno Vladimir uz veliku podršku i pomoć svoje devojke "gura" celu priču, jer Timea zajedno s njim učestvuje u svim aktivnostima.

– Svi koji su zainteresovani da kuvaju s nama, mogu doći u "Crnu kuću" sredom od 15 časova, a ako žele da probaju naše specijalitete, dobrodošli su na večeri i druženju od 19 sati. Večera funkcioniše po principu donacija tako da, ako niste u mogućnosti da donirate, možete dobiti obrok potpuno besplatno.

Još jedan vid aktivizma kojim se bavi vezan je za grupu Anonymous for the voiceless. To je međunarodno udruženje koje organizuje akcije u preko 600 gradova širom sveta. Verovatno ste ih videli i u centru Novog Sada gde sa maskama na licima na velikim monitorima pokazuju tajne snimke iz industrije mesa, mleka i krzna.

 
– Kada skinemo maske, kroz razgovor pokušavamo da navedemo ljude da preispitaju svoje stavove i način života koji podrazumeva zlostavljanje životinja i da im pružimo podršku prilikom prelaska na drugačiji način ishrane.

Pored svega ovoga, Vladimir je proteklih godina stigao da napravi i mnogo kućica za napuštene pse.

– Pošto se ukazala potreba za kućicama za ulične pse i one koji žive po dvorištima firmi, a koje ne bi puno, odnosno ništa koštale (osim mog vremena), a pritom ne moraju bile lepe da ih neko ne bi ukrao, počeo sam da ih pravim od starog nameštaja ili materijala koji nađem na gradilištu ili na ulici.

Dugogodišnji hobi mu je kolekcionarstvo koji je nastao iz velike ljubavi prema stripovima i retro konzolama. Još kao osnovac redovno je išao na Najlon da bi pronašao stripove i razne zanimljive predmete za sebe. Vremenom je shvatio da svoje kolekcionarstvo može da finansira prodajom na Limundu stvari koje drugi kolekcionari skupljaju.

 
– Možete me naći pod imenom Glavni.arhivator, a prodajem sve što interesuje druge kolekcionare – od stripova koje ja ne skupljam, preko maketa automobila, aviona, brodova… do tehničkih uređaja, retro računara za koje vlada veliko interesovanje, te konzola i igrica koje mi ne trebaju. To je danas lep dodatni izvor prihoda, ali je primarno pronalaženje stvari koje volim i skupljam jer nema veće radosti nego kada povoljno kupim redak strip, konzolu ili figuricu.

PREKO STRIPA DO KOLA: "Kada sam 2015. Godine želeo da kupim auto, falilo mi je nešto novca za taj "poduhvat" pa sam morao da se odreknem stripa koji sam pre mnogo godina kupio na Temerinskoj pijaci za 10-20 dinara, a prodao sam ga za čak 42.500 dinara! U pitanju je bio Lunov Magnus strip broj 4. Nikad nisam zažalio što je automobil kupljen od doktora i čist kao apoteka uskoro bio sav od psećih dlaka, blata pa i povraćke..." – šaljivo priča naš sagovornik i još jednom dokazuje koliko voli životinje.

Vladimir je za kraj poručio čitaocima portala Moj Novi Sad da budu dobri prema svim životinjama, da dođu sredom na Zajedničke veganske večere u CK13 na klopu, druženje i pivo i da, ako su u mogućnosti, udome psa jer je osećaj kad nekom biću spasite život zaista fenomenalan.