NOVOSAĐANI: Zoran je vlasnik "Diznija", degustator vina, gastronom i motoraš

Kad su u pitanju restorani koji služe palačinke, on je pionir: već 27 godina vodi prvu palačinkarnicu u našem gradu, "Dizni". Pored toga, priprema raznovrsne specijalitete za razne poslovne događaje i bavi se ocenjivanjem vina. Kao pasionirani ljubitelj motora obilazi celu Evropu, ima oko za dobru fotografiju, a sinonim za njega je – svestranost.

Zoran Bojović rođen je u Novom Sadu, a odrastao je u delu koji, kako kaže, ima dušu – na Salajci. Već nakon srednje škole zaposlio se u Naftagas prometu, najpre na benzinskoj pumpi, a posle i na drugim pozicijama. Putovanja su mu oduvek bila životna pasija, pa je putujući kroz Evropu stigao i u Pariz, gde je video restoran u kojem su se služile samo palačinke. S obzirom na to da u našem gradu nije postojala nijedna palačinkarnica, a u celoj Srbiji samo dve (jedna u Beogradu i druga na Kopaoniku, koju su držali roditelji Novaka Đokovića), odlučio je da upravo on otvori prvu. Dalje je sve – istorija, koju Novosađani odlično znaju.

Palačinkarnica "Dizni" otvorena je 1997. godine, najpre u Branimira Ćosića, potom na dve lokacije na Bulevaru oslobođenja, a poslednjih 15 godina na Bulevaru Cara Lazara.

– Kada sam došao iz Pariza i ispričao prijateljima svoju ideju, rekli su mi da nisam normalan, jer ko će u Srbiji da ide u restoran da jede palačinke, to se jede kod kuće. Međutim, to nisu bile obične palačinke, već ozbiljne porcije različitih ukusa: pohovane, sa mlevenim mesom, sa tunjevinom, morskim plodovima... Svašta sam eksperimentisao i ispostavilo se da se to ljudima dopalo – priseća se Zoran za portal Moj Novi Sad.

Iako se u međuvremenu po Novom Sadu otvorilo puno palačinkarnica, "Dizni" već decenijama ima svoje verne goste, a našem sagovorniku je najveći podstrek što mu u lokal dolaze ljudi koji su dolazili kao deca, a koji sada dovode svoju decu.

– Ovoiko godina rada je ozbiljan staž za jedan ugostiteljski objekat, jer ovde se sve brzo izgustira. Kod nas ima 50 vrsta palačinki, a kasnije smo meni obogatili picama, pastama i salatama – kaže Bojović.

U nekom periodu, Zoran je završio obuku za somelijera, na nagovor svog prijatelja Srđana Turukala, takođe ugostitelja i vlasnika restorana "Project 72 Wine & Deli" i "Fish & Zelenish", posle čega su mu se, tvrdi, otvorili novi horizonti.

– Završio sam obuku u okviru Udruženja somelijera Vojvodine, pa sam počeo da opisujem vina koje sam probao na svom Instagram profilu (bojovicwinetasting). Prvo sam opisivao vina koje sam spontano probao, a onda su počele da se javljaju vinarije, pa sam postao mikroinfluenser u svetu vina – kroz smeh priča naš sugrađanin.

Ljubav prema vinu povezala ga je sa svojom sadašnjom suprugom Marijom, poznatom kao Marija vinarija, sa kojom zajedno radi Vikend škole vina, a samo tokom prošle godine održali su preko 40 takvih obuka, kroz koje je prošlo preko 1.000 ljudi.

– Supruzi sam moralna i tehnička podrška, ali ona voli da bar deo o onome što znam i ja ispričam publici, u poslednje vreme to bude o penušavim vinima. Na ovim događajima zadužen sam i za fotografisanje, ali i za gastronimski deo – napominje svestrani ugostitelj.

Kada je krenuo da se bavi vinom, počeo je da istražuje i hranu, budući da to ide jedno uz drugo, što mu je otvorilo jo jedan novi svet.

– Čitao sam o kuvanju sve što mi dođe pod ruku, iako se nikada ranije nisam time bavio, znao sam samo da ispečem roštilj kao i svaki muškarac sa ovih prostora (smeh). Kad sam sve to izučio, počeo sam i da pravim klopu. Kada nam firme traže da organizujemo tim bildinge, onda sam ja zadužen za hranu, koju potom uparimo sa vinima – objašnjava Zoran.

Sada priprema sve – od kuvanih jela poput gulaša ili pasulja, do eksluzivnih jela, kao što su odležali juneći stejkovi. Specijalizovao se i za zdrav domaći hleb sa divljim kvascem, a pravi i odličnu krempitu sa maskarpone sirom. Na poslednjem Biznis forumu kuvao je za čak 150 ljudi.

Ovom Novosađaninu ni to nije dosta, pa ima još dve velike strasti, a to su vožnja motorom i fotografija.

– Motor vozim od svoje 14. godine i na taj način sam proputovao dobar deo Evrope. Kada putujemo, te ture se ozbiljno planiraju, mesecima unapred, jer svaki dan budemo na drugom mestu. Sada najčešće putujem sa Marijom, pa usput obiđemo i vinarije, napravimo i gastro ture, obilazimo znamenitosti. Na Durmitoru smo spavali u šatoru i pekli kobasice na logorskoj vatri, otvorili vino i uživali – opisuje Zoran, koji je više puta bio i moto Deda Mraz.

Sledeće što Bojovići planiraju da obiđu motorom je Španija, a posle toga Maroko. S obzirom na to da su u jednoj turi napravili skoro 6.000 km kroz 10 država, a kroz svoje poslove inspirišu i druge ljude da više uživaju u životu, nema sumnje da će u svemu što rade – daleko stići.