Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” zajedno sa desetak svetskih kompanija učestvuje u projektu proizvodnje vakcina na osnovu najsavremenije, mRNK tehnologije.

Direktor Instituta Luka Dragačević kaže za RTS da će sva neophodna oprema stići narednih meseci. Napominje da se od mRNK tehnologije očekuje da promeni tok budućnosti medicine.

Direktor “Torlaka” Luka Dragačević kaže da je Institut započeo postepeni proces rekonstrukcije i modernizacije.

Dragačević navodi da je “Torlak” deo projekta vakcina na osnovu mRNK tehnologije i da je upravo u petak potpisan ugovor sa Svetskom zdravstvenom organizacijom vredan milion i po evra.

– Prošle godine “Torlak” je započeo prve obuke u sklopu tog projekta. Naše osoblje je otišlo na obuke u Kejptaun, SAD, u Južnu Koreju, gde se nalazi jedan od najboljih instituta trenutno na svetu, koji je hab za obuku svih ljudi koji se bave proizvodnjom vakcina – naglašava Dragačević.

Kako navodi, učešćem u tom projektu “Torlak” treba da dobije svu neophodnu opremu za najmodernija istraživanja, kao što se rade u “Fajzeru” i “Moderni”.

Dragačević ukazuje na to da je od 15 česnika u projektu razvoja mRNK tehnologije, “Torlak” jedini državni institut u Evropi, dok su ostali privatne kompanije.

Kako je naveo, deo opreme je stigao u Institut, a narednih meseci bi trebalo da stigne ostatak.

Dragačević ističe da se od mRNK tehnologije očekuje da promeni tok budućnosti medicine.

Kako kaže, projektom je obuhvaćeno više od 60 odsto svetske populacije.

– U pitanju je tehnologija koja vam omogućava da umesto da ubacujete patogene preko tradicionalnih vakcina, pa onda aktivirate imunološki odgovor, vi zapravo unosite taj informacioni kôd preko RNK i onda vaše ćelije stvaraju protein na koji se stvara imunološki odgovor – objašnjava direktor “Torlaka”.

Dodaje da je tehnologija potpuno bezbedna što se pokazalo mnogobrojnim studijama, a prosta promena te tehnologije nije samo za borbu protiv patogena, beć i za borbu protiv infekcija i raka.

U petak je objavljeno najnovije istraživanje u Engleskoj u vezi sa personalizovanom mRNA vakcinom protiv raka kože, za koju postoji potencijal da se koristi i protiv karcinoma pluća, bubrega.

– Očekuje se da će ta tehnologija preuzeti primat u medicini. ‘Fajzer’ i ‘Moderna’, koji su započeli tu priču, najavili su da negde 2030. očekuju da imaju registrovane proizvode za te vrste karcinoma – dodaje Dragačević.

Prema njegovim rečima, mRNK tehnologija bi mogla da promeni ne samo lečenje, nego i distribuciju i snabdevenost lekovima, pošto je proizvodnja mnogo brža.

Kaže da su u toku su istraživanja za terapije i vakcine za još mnoge bolesti kao što su dijabetes i neka neurološka oboljenja.

Govoreći o izgradnji najsavremenijeg dijagnostičkog centra i laboratorije u sklopu “Torlaka”, Dragačević ukazuje da će to omogućiti da se na licu mesta uzme i obradi uzorak i da se uz pomoć nove tehnologije krene u proizvodnju vakcine.

Očekuje da će objekat do Vidovdana dobiti svoju strukturu, a da do kraja februara sledeće godine u potpunosti bude operativan.

Dragačević kaže da “Torlak” paralelno radi i na modernizaciji trenutnih pogona i razvoju projekata za nove vakcine protiv tetanusa, difterije i pertusisa (veliki kašalj).