U kreativnom centru Prostor u Petrovaradinu, u četvrtak uveče, u okviru Inicijative #hiljadekamera, predstavljena su dosadašnja istraživanja i zaključci koji otkrivaju kako radi sistem masovnog biometrijskog nadzora, koji će se primenjivati na ulicama Beograda. 

Predstavnici SHARE fondacije, Danilo Krivokapić i Andrej Petrovski objasnili su da trenutno ne postoji zakonski osnov za primenu ovakvog sistema. Na osnovu Procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti, dokumenta koji je MUP bio u obavezi da izda, došlo se do podatka da je na ulicama glavnog grada Srbije već postavljeno oko 3.000 kamera od planiranih osam hiljada. 

Pošto je sistem kompanije Huawei u stanju da identifikuje fizička lica snimljena kamerama, postoji bojazan da će doći, kako do dnevnih, tako i do političkih zloupotreba tehnologije, jer će policija znati ko se sa s kim i gde sastajao. Uređaji takođe mogu da detektuju vozila i druge predmete.

Krivokapić je podsetio da je sve počelo slučajem “kantrimen” 2014. godine kada je osumnjičeni za teško krivično delo pobegao u Kinu, ali su ga tamošnje vlasti vrlo brzo pronašle, navodno zahvaljujući softveru za prepoznavanje lica. Posle su nadležno kinesko ministarstvo, kompanija Huawei i naša policija potpisali silne memorandume i sporazume kako bi se ta tehnologija primenjivala i kod nas.

– Mi smo onda koristeći Zakon o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja poslali gomilu zahteva i pitanja, ali nam je rečeno da su cena i tehničke specifikacije državna tajna, jer su to podaci koji mogu ugroziti bezbednost države. Prve informacije smo dobili na sajtu Huawei kompanije, iz Studije slučaja Beograda i to smo objavili na našem sajtu, da bi samo deset sati nakon toga kineska kompanija uklonila taj tekst sa njihove stranice – rekao je Danilo Krivokapić.

Dok nemamo svrhu i ne znamo za šta će se ovaj sistem koristiti, ne možemo utvrditi da li je dozvoljen ili nije, dakle nije dozvoljen

Ovaj pravnik je istakao da normativni okvir naše države postavlja pitanje koja je svrha ovakvog sistema i da na osnovu toga možemo proceniti da li je nešto dozvoljeno ili nije.

– Država i policija nisu rekli za šta će se ovo specifično koristiti. Da li za potragu terorista ili navijača? Spominje se termin u svrhu javne bezbednosti, a to je floskula da se prikriju neki drugi razlozi. Dok nemamo svrhu i ne znamo za šta će se ovaj sistem koristiti, ne možemo utvrditi da li je dozvoljen ili nije, dakle nije dozvoljen. Da bi ovo moglo da funkcioniše u skladu sa zakonima naše zemlje, ali i međunarodnih ugovora koje smo potpisali, on mora biti neophodan i srazmeran opasnostima koje se očekuju. Istraživanja su pokazala da ovakvim sistemom borba protiv organizovanog kriminala i terorizma neće biti uspešnija već da dolazimo u situaciju da će se građani osećati manje slobodno – kazao je Krivokapić.

Objasnio je da je pravni alat koji su koristili za prikupljanje informacija bila Procena uticaja na zaštitu podataka o ličnosti.

– To je dokument koji naša policija mora da napiše i objasni kako će se koristiti sistem i u obavezi su da ga dostave našem Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Poverenik mora da ga odobri, kao i samo korišćenje ovakve tehnologije. Mi smo pritiskali policiju da ga napravi i oni su ga sačinili, neke informacije su dali, a neke nisu. Upravo iz tih dokumenata smo mi najviše informacija dobili kako sistem funkcioniše. Poverenik je utvrdio da ne postoje zakonski uslovi za korišćenje biometrijskog nadzora. Trenutno je lopta u dvorištu policije, treba da smisle kako će sistem koristiti mimo zakona jer zvanično oni i dalje ne koriste softver za prepoznavanje lica – napomenuo je Danilo Krivokapić. 

Beograd je trenutno boljno polje gde će se odlučiti da li ćemo ovakvu tehnologiju imati i u drugim gradovima

On je napomenuo da nije bilo ni javne rasprave u vezi sa uvođenjem ove tehnologije i da se kamere i dalje montiraju. Smatra da je Beograd trenutno boljno polje gde će se odlučiti da li ćemo ovakvu tehnologiju imati i u drugim gradovima.

Biometrijska identifikacija

Biometrijska identifikacija pojedinca znači individualno uvažavanje čovekovih fizičkih osobina ili elemenata ponašanja i evidentiranje, kao i arhiviranje u odgovarajućem obliku. Tu spadaju boja glasa, način hoda, elementi geometrije lica, uzorak šarenice, otisak dlana i prstiju. Identifikacija na osnovu izgleda lica osobe je najprimenjivija. Lice pojedinca se primenom metode softverskog prepoznavanja razlaže na preko osamdeset karakteristika, kao što su razmak između očiju, oblik i veličina nosa, vilice, jagodice i mnogih drugih delova. 

Kao primer mogućih zloupotreba kojih se treba plašiti, naveo je da jednog dana direktor bilo kojeg javnog preduzeća može zatražiti od policije spisak njegovih zaposlenih koji su prisustvovali protestima. 

Andrej Petrovski iz SHARE fondacije rekao je da se radi o naprednoj tehnologiji koja obrađuje ogromnu količinu podataka. 

– Prema podacima MUP-a do sada je nabavljeno oko dve do tri hiljade kamera, ali ti podaci ne moraju biti pouzdani. Ti uređaji mogu da detektuju neki objekat, a lista je dugačka jer različite stvari mogu da se detektuju. Mogu da se definišu površine koje se prate. Označite trg ispred skupštine u Beogradu i kažete: “Daj mi spisak ljudi koji su se tu našli u tom i tom periodu”, i automatski dobijate listu. Sistem prepoznaje lica i automobile, kvantifikuje boju vozila, broj registarskih tablica i brzinu kojom se kreće. Takođe, može da prepozna različita stanja u kojima se objekat nalazi. Da li se negde nešto pojavilo ili nestalo. To se primenjuje na aerodromima kada se detektuju ostavljene torbe zbog terorističkih napada – objasnio je Petrovski.

Na beogradskim banderama montirane su kamere koje se rotiraju i koriste za izviđanje većih površina. Imaju dobar zum i providnost, kao i diode sa strane što znači da mogu da gledaju podjednako dobro i noću kao i danju.

– Imaju sisteme protiv magljenja stakla i sočiva i otpornost na loše vremenske uslove. Pored tih rotirajućih, postoje i fiksne kamere koje imaju napredniju optiku i mogu da fokusiraju određene objekte koje pokrivaju. Sve ove kamere su umrežene centralno i za njih je postavljena posebna infrastruktura mreža, dakle kablom su povezane. Međutim, imaju i memorijsku karticu u sebi, što znači da ako mreža prestane da radi na određen broj sati, kamera ima mogućnost da u sebi skladišti materijal koji je snimila – rekao je Petrovski.

Saradnik SHARE fondacije kazao je da policijski automobili u glavnom gradu Srbije imaju kameru iznad šoferšajbne i snimaju prostor ispred vozila. 

– Policajci imaju i 4G terminale koje liče na motorolu, ali imaju veoma naprednu kameru i LCD displej i oni se koriste kada se kreće kroz masu kako bi se snimali ljudi. Takođe, imamo kameru koja je sastavni deo uniforme. Sve one snimaju lica ili registarske tablice. Ovakvi sistemi su u Kini uobičajeni, ali za Evropu ne znam da su nabavljani. Govorim sa aspekta upotrebe veštačke inteligencije. Kamera na uniformi imaju i policajci u SAD, ali služe kao korektiv za predstavnike zakona jer kontroliše njihov rad na terenu. Ovde je situacija drugačija, jer je uloga kamere na uniformi da snima ljude oko njega – napomeno je Petrovski.

On je postavio pitanje šta se dešava sa svim tim podacima. 

– Do sada smo pričali o terminalnoj opremi, odnosno o onoj koja se nalazi na kraju sistema na ulicama. U 29. novembru je Policijska uprava za grad Beograd. Tamo imamo VCN 3020 (intelligent video cloud). Jedan takav uređaj može u datom trenutku da primi 512 različitih kanala, a u MUP-u ima više takvih uređaja da bi ovih 8.000 kamera bilo pokriveno. Taj sistem baca signal na ekrane u prostoriji sa video zidom i u realnom vremenu pratite situaciju – rekao je Andrej Petrovski. 

Objasnio je da ne postoji 8.000 ekrana za svaku kameru već se slika dobija kada sistem detektuje nešto sumnjivo. 

– Onda imamo VCM 5020 koji se koristi za analitiku. Radite pretragu po biometriji. Ubacite nečiju sliku i tražite gde se ta osoba sve pojavila u prethodnom periodu (ne znamo dokle se čuvaju ovi podaci), ali sa 8.000 uređaja nećete sav materijal čuvati dugo – kazao je Petrovski.

Suštinska razlika između obične kamere (CCTV) koja se nalazi na ulicama Novog Sada i ovih pametnih kamera koje se za sada nalaze samo u Beogradu, jeste to da pametna kamera ima mogućnost kvantifikacije objekata. 

– Kada pametna kamera prvi put vidi određeno lice stvara takozvani jedinstveni identifikator, kao JMBG za vaše lice. U suštini, taj vaš jedinstveni identifikator će svaki put znati gde se vi nalazite, jedino ako ne izvršite neku intervenciju za svoje lice – pojasnio je Petrovski. 

Ne možemo da dopustimo da nečija znatiželja, ljubomora, psihopatologija, sociopatologija utiče na to da ima tu vrstu moći da praktično zna sa kim određena osoba svaki dan pije kafu, sa kim se sreće

Naglasio je da je upravo kod ovih analitika najveći prostor za zloupotrebe.

– Ne govorim o političkim zloupotrebama, već o onim na dnevnom nivou koji su motivisani različitim čudnim ljudskim željama i potrebama. Mi ne možemo da dopustimo da nečija znatiželja, ljubomora, psihopatologija, sociopatologija utiče na to da ima tu vrstu moći da praktično zna sa kim određena osoba svaki dan pije kafu, sa kim se sreće – rekao je Andrej Petrovski.

Osvrnuo se i na političke zloupotrebe koje je ilustrovao primerom istraživačkog novinara koji neće moći da se nađe sa svojim izvorom jer će ih registrovati pametne kamere. 

Kazao je da sve kamere i ceo sitem koristi najsavremeniji čip za prepoznavanje lica.

– Nismo videli u Proceni uticaja na zaštitu podataka o ličnosti koji su mehanizmi za borbu protiv zloupotreba ovakvih sistema. Podaci sa mobilnog su metapodaci i govore mnogo o našim navikama, ali nisu organski, nisu sastavni deo naših tela – zaključio je Andrej Petrovski.

SHARE fondacija i Inicijativa #hiljadekamera

SHARE Fondacija je osnovana kao neprofitna organizacija 2012. godine sa ciljem unapređenja ljudskih prava i internet sloboda, promovisanja pozitivnih vrednosti otvorene i decentralizovane mreže, kao i slobodnog pristupa informacijama, znanju i tehnologiji. Primarne oblasti aktivnosti SHARE Fondacije su sloboda izražavanja na internetu, informaciona privatnost, digitalna bezbednost i otvoren pristup znanju i informacijama.

U okviru Inicijativa #hiljadekamera aktivisti i organizacije pokrenuli su niz akcija – od lova na kamere koje se ucrtavaju na javnu mapu, jer policija nije ispunila svoju zakonsku obavezu da objavi i označi sva mesta pod nadzorom; do učešća u evropskoj kampanji za zabranu biometrijskog nadzora. Potpisivala se peticija (15.000 potpisa), prikupljala su se sredstva za dalju pravnu i aktivističku borbu, delili su se raznovrsni informativni i promotivni materijali.