Novosađani su se oduvek spontano okupljali na odabranim mestima te su mnoge generacije otpadale ispred “Mrce”, neki su se sastajali kod “Malinjaka”, a pojedini su obožavali da budu viđeni kod “Džafera” ili ispred “Carigrada”. Limanci su pili pivo ispred Smokve ili u Šumici (Limanski park), a bilo je i generacija kojima je Katolička porta bila glavna destinacija za druženje. U to vreme se skoro pa cele nedelje pričalo samo o tome sa kim će se izaći i šta će se obući.

Mada se kaže da se od prošlosti ne živi i da ne vredi patiti za starim vremenima, mnogi Novosađani se ne pridržavaju ove izreke, jer smatraju da su se mnogo bolje i kvalitetnije provodili od današnjih tinejdžera, za koje se obično smatra da su asocijalni i da samo pilje u mobilne telefone.

Ipak, trebalo bi podsetiti tu generaciju srednjih godina koja se šetala korzom osamdesetih godina prošlog veka da su upravo ovi mladi ljudi njihovi naslednici s tim da ova deca 21. veka imaju sasvim drugačije navike i ponašaju se u skladu sa svojim vremenom.

Prošetali smo kroz centar kako bismo videli na koji način se današnji klinci zabavljaju i ono što primećujemo jeste da nema apsolutno nikakve razlike u odnosu na period kada su izlazili njihovi roditelji.

Svaka ekipa ima svoje mesto okupljanja, baš kao i pre tri decenije, kada se znalo gde izlaze kremaši, a gde pankeri ili metalci.

Tako se današnji klinci alternativci mahom druže na Trgu republike, dok oni koji ne žele da budu viđeni svoje skrovište su našli među tezgama Riblje pijace. Dok sede po „hladnom“ betonu baš kao i njihovi roditelji, krišom puše i osvrću se da ih neko ne primeti i razgovaraju o njima bitnim temama i “životnim problemima”, a glavna tema im je bila da li će ih matorci pustiti da idu sa ekipom na more.

Interesantno je i da ova deca ne idu na Kej jer smatraju da se tamo sluša “seljačka” muzika. 

I u Dunavskom parku uočavamo grupice tinejdžera koji razgovaraju dok slušaju latino zvuke koji dopiru iz saletle u kojoj igraju simpatični parovi.

Treća, čini se i najmnogobrojnija grupa okuplja se Keju žrtava racije. I oni se kao i njihovi vršnjaci zabavljaju na svoj način, doduše uz njima znanu muziku, koja nit’ je tehno, nit’ narodna, a još manje hip-hop.

I bez obzira na ove razlike, sve je to Novi Sad, i baš u tome i leži lepota ovog grada jer svako od nas može da pronađe kutak za sebe koji će mu odgovarati.