Slučaj policijskog generala Slobodana Malešića otkriva kako tužilaštva u Srbiji prikupljaju dokaze i informacije koristeći malvere koji rade poput ozloglašenih Predatora i Pegazusa, a koje osumnjičenima u telefone instaliraju pripadnici Bezbednosno informativne agencije.

Sudski spisi predmeta protiv Malešića i još pet osoba, optuženih za organizovani kriminal, odnosno udruživanje radi vršenja krivičnih dela, zloupotrebu službenog položaja i trgovinu uticajem, obiluju podacima iz njegovog privatnog života i informacijama o tome šta voli da jede, koje filmove da gleda i kakve ocene imaju deca u školi, piše BIRN.

Dokumentacija iz predmeta protiv policijskog generala otkriva da je na njegov telefon instaliran softver za nadzor koji je fotografisao ekran više puta u toku dana, ponekad i do 20 puta u minuti. 

Ove softvere u telefone osumnjičenih instaliraju pripadnici Bezbednosno informativne agencije (BIA), a sudovi i tužilaštva ne znaju o kojim tačno softverima je reč.

Slobodan Malešić bio je pomoćnik direktora policije od septembra 2016. godine, da bi sredinom septembra 2020. godine bio imenovan za v.d. načelnika Policijske uprave u Novom Sadu. Rešenje je potpisao tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović, na predlog tadašnjeg direktora policije Vladimira Rebića. 

U decembru, policijskog generala bliskog SNS-u, Tužilaštvo za organizovani kriminal stavlja na mere tajnog nadzora i praćenja, pokazuje sudska dokumentacija u koju je BIRN imao uvid.

Malešiću su prislušni uređaji prvo instalirani u automobilu, a zatim u policijskim kancelarijama u Beogradu i Novom Sadu. Naredba o tajnom nadzoru iz decembra 2020. produžavana je u martu, junu i septembru 2021, kada je doneta mera prisluškivanja.

Poslednjih mesec dana praćenja Malešićeve komunikacije, od novembra do sredine decembra 2021, obiluje sa najviše podataka zato što mu je u tom periodu BIA po nalogu suda instalirala softver na privatnom i službenom telefonu. 

Uz pomoć ovih softvera praćena je njegova kompletna komunikacija putem internet aplikacija, poput Vibera, WhatsAppa, Signala, pa i više od tog. 

Izvor BIRN-a u Tužilaštvu za organizovani kriminal kaže da ni tužioci, ni sudija koji odobrava mere tajnog nadzora i praćenja, ne znaju o kojim softverima je reč, niti kako se instaliraju i da to zna samo BIA koja poseduje te softvere i koja je i zadužena za njihovo instaliranje.

Veštaci koje su unajmili Malešićevi advokati smatraju da postoje indicije da su korišćeni softverski paketi Predator kompanije Intellexa ili neki od softvera nalik Pegazusu.

Milana Pisarić, doktorka pravnih nauka na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, kaže da korišćenje spajvera u Srbiji nije zakonski uređeno. 

Ceo tekst pročitajte na sajtu BIRN-a