Izloženost zagađenju vazduha povećava rizik od razvoja Alchajmerove bolesti

Nova velika studija sa Univerziteta Emori iz Atlante pokazala je da izloženost zagađenju vazduha povećava rizik od razvoja Alchajmerove bolesti.

Kao degenerativni moždani poremećaj, Alchajmerova bolest vezuje za srednje i pozno životno doba i podrazumeva širok spektar simptoma: dovodi do postepenog i nepovratnog gubitka pamćenja, govora, svesti o vremenu i prostoru i u krajnjoj fazi čak i sposobnosti samostalnog života, prenosi Danas.

Ova bolest pogađa oko 57 miliona ljudi širom sveta i smatra se vodećim uzrokom demencije kojem se pripisuje 60-70 odsto slučajeva ove bolesti.

Zagađenje vazduha, ali i česta prateća stanja poput moždanog udara, povišenog krvnog pritiska i depresije, već ranije su prepoznati kao faktori rizika za razvoj Alchajmerove bolesti.

Ipak, nije bilo jasno da li zagađenje vazduha doprinosi razvoju demencije indirektno – preko tih bolesti – ili s druge strane ima direktan uticaj na mozak.

Istraživači iz Sjedinjenih Američkih Država (SAD), predvođeni Janlingom Dengom rasvetlili su ovu kompleksnu vezu.

Oni su u periodu od 2000. do 2018,  analizirali podatke više od 27,8 miliona korisnika američkog sistema Medicare starijih od 65 godina.

Istraživači su upoređivali nivo dugoročne izloženosti finim česticama u vazduhu (PM 2,5) sa pojavom Alchajmerove bolesti, uzimajući u obzir prisustvo drugih hroničnih stanja.

Rezultati su otkrili da je veća izloženost finim suspendovanim česticama povezana sa povećanim rizikom od Alchajmerove bolesti. Ta veza bila je nešto izraženija kod osoba koje su ranije pretrpele moždani udar.

S druge strane, hipertenzija i depresija nisu značajno pojačavale negativan efekat zagađenja vazduha na rizik od demencije.

Jednostavno rečeno, nalazi sugerišu da zagađenje vazduha doprinosi razvoju Alchajmera pre svega direktnim delovanjem na mozak, a ne indirektno putem drugih hroničnih stanja.

Ipak, osobe koje su imale moždani udar mogle bi biti posebno osetljive na štetne efekte zagađenog vazduha, što ukazuje na ključnu vezu između faktora životne sredine i vaskularnog zdravlja, potcrtavaju autori.