Letnje računanje vremena počinje u nedelju, što predstavlja ozbiljan izazov za naš organizam i svakodnevicu. Kako pomeranje sata utiče na mozak, san i zdravlje, za Jutarnji program RTS-a je govorio dr Dragan Hrnčić, neurofiziolog i stručnjak za poremećaje spavanja.

Promene vremenskih prilika, posebno dugotrajne padavine, u kombinaciji sa pomeranjem sata, mogu da utiču i na psihu i na fizičko stanje. Često se javljaju promene raspoloženja i osećaj blagog pada energije, objašnjava dr Dragan Hrnčić.

Ponedeljak kao “najteži dan”

Sam čin pomeranja sata često ne deluje dramatično, ali posledice postaju vidljive već na početku radne nedelje.

Kako je vaveo Hrnčić, nedelju nećemo toliko osetiti, jer ćemo se probuditi u skladu sa svojim biološkim satom, ali već sutradan dolazi do sudara biološkog i društvenog ritma.

– U ponedeljak ćemo morati da se probudimo u skladu sa svojim društvenim satom… i shvatićemo da smo ukrali jedan sat od spavanja i noći, i dodali ga danu – napomenuo je neurofiziolog.

Posledice su, kako je istakao, primetne kod većine ljudi.

– To je dan u kome ćemo imati najviše posledica – bićemo umorniji, pospaniji i imaćemo manje energije – kazao je.

Ko najteže podnosi promenu

Iako je reč o pomeranju od samo jednog sata, efekat na organizam nije zanemarljiv, jer pomeramo ceo biološki ritam, naglasio je Hrnčić.

Najosetljivije grupe su ljudi sa određenim navikama i zdravstvenim stanjima.

– Najteže će podneti osobe koje spadaju u takozvani kasno večernji hronotip – “sove”, kojima je i inače teško da ustaju rano – dodao je gost Jutarnjeg programa RTS-a.

Posebno su izloženi i adolescenti, ali i hronični bolesnici.

– Adolescenti imaju pomerenu fazu spavanja i sada će morati još ranije da ustaju. Hronični bolesnici imaju smanjen adaptacioni kapacitet – naveo je.

Dodatno, problemi su izraženiji kod onih koji rade u smenama.

Kako se pripremiti i šta izbegavati

Iako je adaptacija relativno kratka, nagla promena može da bude izazov, piše RTS.

– Promena će trajati najviše do sedam dana, ali je problem što se desi naglo – kazao je Hrnčić.

Zato se preporučuje postepena priprema ali i izbegavanje navika koje dodatno remete san.

– Ljudi često posegnu za većom količinom kafe ili odspavaju popodne, umesto 20 minuta, sat ili dva i time dodatno pomere uspavljivanje uveče, što nije cilj – naglasio je.

Dodao je da ključnu ulogu ima i svetlost.

– Naš organizam ne meri vreme časovnikom, nego svetlošću. Važno je da tokom dana budemo izloženi svetlosti, a uveče da stvorimo mrak – ta smena “navija” naš biološki sat – objašnjava dr Hrnčić.

Tekst u celosti pročitajte OVDE.