Ukoliko stalno kasnimo, možda patimo od manje poznatog sindroma hroničnog kašnjenja.

Kako je objasnila psihološkinja Beki Spelman, sindrom hroničnog kašnjenja tiče se nemogućnosti prepoznavanja koliko je vremena prošlo ili procene koliko će nešto trajati.

Zbog sindroma hroničnog kašnjenja često možemo trčati do autobusa u poslednjem trenutku ili ne ispoštujemo rokove na vreme, ili pak mislimo da će nam za određeni zadatak trebati 30 minuta, a zapravo će nam trebati duplo duže, prenosi N1.

Iako se svakoj osobi može desiti neka od navedenih situacija, sindrom hroničnog kašnjenja je zapravo trajno iskrivljena percepcija vremena, objasnio je psiholog.

Iako ovaj sindrom sam po sebi nije medicinsko stanje, lekari ga često koriste da objasne gubitak osećaja za vreme.

– Sindrom hroničnog kašnjenja je često povezan sa neurorazvojnim stanjima kao što je poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje ili ADHD – rekla je dr Spelman i dodala da to ne znači da osoba mora da ima ADHD da bi imali problema sa upravljanjem vremenom.

Kako je objasnila, ovaj sindrom ponekad može da se javi i kada naš mozak pati od takozvane izvršne disfunkcije. Tada se dešava nešto što značajno ometa sposobnost našeg mozga da kontroliše i reguliše misli, emocije i ponašanje, prenosi N1.

– Kada to počne da se dešava, može da postane teško da osoba planira, organizuje ili upravlja vremenom – dodala je psihološkinja.

Studije su pokazale da su i ADHD i sindrom hroničnog kašnjenja povezani sa hiperfokusom, stanjem u kom je osoba toliko zaokupljena određenim zadatkom da može da isključi sve ostalo.