Da li očevi u Srbiji koriste pravo na porodiljsko odsustvo?

Mali je broj očeva koji se odlučuju na porodiljsko odsustvo radi nege bebe – samo njih 373 u Srbiji koristilo je ovu mogućnost u 2022. godini.

Kako su za Infostud kazali u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, broj očeva koji su koristili ovu opciju prošle godine, povećao se u odnosu na pre godinu dana, odnosno 2021, kada ih je bilo 318.

Činjenica je, međutim, da se njihov broj tokom dve godine pandemije kovida blago smanjio, pošto je, podsećanja radi, u 2019. godini bilo svega 328 očeva koji su sa posla odsustvovali radi nege i posebne nege deteta.

Podaci nadležnog Ministarstva pokazuju i da su tokom 2022. godine ovo pravo najviše koristili muškarci u Beogradu, njih 127, zatim u Novom Sadu (34), a onda idu Niš, Novi Pazar i Kragujevac u kojem su porodiljsko odsustvo koristila samo njih devetorica. Kada je u pitanju starosna struktura, ovo pravo najpre koriste očevi između 36 i 40 godine, a najmanje oni mlađi od 30 i stariji od 50 godina.

Iako se prema važećim zakonskim propisima, pravo očeva na korišćenje plaćenog porodiljskog odsustva izjednačava sa pravom majki od trenutka kada beba napuni tri meseca, takvi primeri u Srbiji su i dalje retkost. Kao glavni razlozi tome navode se patrijarhalno društvo, pa time i tradicionalna podela roditeljskih uloga, te nedovoljna informisanost građana o mogućnostima koje zakon nudi.

Naime, zakonom je uređeno da se porodiljsko odsustvo koristi najkasnije 28 dana od predviđenog datuma za porođaj i sve dok beba ne napuni 11 meseci, s tim što u prva tri meseca pravo na porodiljsko, sem u slučajevima smrti, teške bolesti ili napuštanja deteta, pripada isključivo majci, dok ga kasnije mogu koristiti i majka i otac, ali ne istovremeno.

Ivan Đurić, 34-godišnjak, trenutno nezaposlen, jedan je od retkih očeva koji su iskoristili ovo pravo. U razgovoru za Infostud kazao je da je u početku imao dilemu da li treba da ide na porodiljsko odsutvo, dok danas, nakon jednogodišnjeg iskustva, svim očevima preporučuje da iskoriste mogućnost da budu sa detetom što više.

– Moja supruga je preduzetnica, bavi se digitalnim marketingom. Ona bi u ovom slučaju ostala bez prihoda, pošto u Srbiji, kada su u pitanju preduzetnice i samozapošljavanje, nije najidealnije rešeno pitanje plaćenog porodiljskog odsustva. Zato je bilo logično rešenje da ja otvorim porodiljsko bolovanje kada je naša ćerka imala 4 meseca – objasnio je Ivan motive zbog kojih su doneli ovakvu odluku.

Po isteku prava na porodiljsko, a zbog nemogućnosti da svoju ćerku sa 11 meseci upišu u vrtić, Ivan je sporazumno prekinuo radni odnos i nakon više od decenije rada u različitim nevladinim organizacijama nastavio da se brine o detetu i porodici.

On ističe da bliski prijatelji i šira porodica nisu bili iznenađeni ovakvom odlukom, dok su “ostali bili malo zatečeni”.

Kod nas stigma, negde obaveza

– I dok je u Srbiji porodiljsko odsustvo za očeve i dalje stvar dobre volje, mada zakonskih prepreka nema, u zemljama Skandinavije ovo je odnedavno i zakonska obaveza. Tamošnji propisi, naime, predviđaju da otac ima obavezu da tokom ukupnog trajanja porodiljskog nekoliko meseci bude sa detetom, a ukoliko to pravo iz nekog razloga ne iskoristi, ono propada, odnosno majka nema pravo da ga iskoristi umesto njega.

Jovana Ružičić, iz Centra za mame kaže za Infostud da će se zalagati za slično zakonsko rešenje i u našoj zemlji, verujući da će takva obaveza drastično povećati broj očeva koji će koristiti ovu mogućnost.

– Naši propisi su i sada prilično jednostavni i očevi na lak način mogu uzeti plaćeno odsustvo radi nege deteta, ali vidimo u praksi da se svest o tome sporo menja i da se broj onih koji to koriste povećava puževim koracima. I dalje smo tradicionalno društvo u kojem je stigma da otac bude na porodiljskom, iako je to idealna prilika da se i očevi na pravi način povežu sa decom – napominje Ružičić i dodaje da je u zemljama Skandinavije ovakav propis doprineo da se broj očeva na porodiljskom poveća sa manje od 10 na oko 90 procenata.

Ovakav trend postoji u sve više evropskih zemalja, dok je u državama regiona Severna Makedonija najavila izmene postojećeg zakona upravo u ovom pravcu.

Izvor: Infostud