Srpska pravoslavna crkva 19. decembra slavi Svetog Nikolu Čudotvorca, jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitnika putnika, moreplovaca, mornara, lađara, ribara, vodeničara, trgovaca, pekara, strelaca, sirotinje, dece i studenata.

Procenjuje se da skoro polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu.

Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma – 6. decembra po starom, odnosno 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je 343. godine taj svetitelj preminuo.

Hrišćani veruju da je Sveti Nikola čudotvorac i da iz njegovih moštiju neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesni. Takođe, postoji verovanje da je ovaj svetitelj spašavao nasukane i izgubljene brodove, zbog čega se smatra zaštitnikom moreplovaca.

Kod Srba je običaj da, ako porodica čija je krsna slava Sveti Nikola ima dva sina, jedan sin odaje počast porodičnom svecu-zaštitniku 19. decembra, a drugi 22. maja.

Sveti Nikola pada u vreme božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.

Postoji nekoliko običaja koji se podrazumevaju na dan slave, ali vernici poštuju i određene običaje dan uoči slave.

Po pravilu, slavska trpeza se priprema dan ranije i to je sve od kućnih poslova što treba raditi tog dana.

Sve ostale obaveze treba ostaviti za 21. decembar, jer ni dan nakon slave ne bi trebalo ništa raditi po kući.

Običaj je da se na Nikoljdan sadi pšenica kako bi izrasla do Božića.

U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na ovaj praznik, jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik, pa spremite za najmlađe neki poklon, voće, orahe, slatkiše…

Izvor: ekspres.net